Sveće palimo u raznim prilikama, ali malo Srba zna koji je pravilan način, naročito u crkvi. Često u njoj pronalazimo i utehu, kada nas napuste voljene osobe, ali nesvesno se dešava da sveću upalimo pogrešno. Upravo sve nedoumice o ovoj temi razrešio je protojerej Srećko Zečević.
Sveće se u Pravoslavnoj crkvi koriste u bogosluženju, a vernici prislužuju (pale) sveće za: upokojene, za zdravlje svojih najbližih, i za Krsnu slavu.
Svetlost sveće predstavlja simbol Božanstva, jer Bog u koga mi verujemo, Sveta Trojica, živi u nepristupačnoj svetlosti; Gospod Isus Hristos je nazvan „Sunce pravde“.
Svetlost sveće simbolizuje svetlost Hristovog, jevanđelskog učenja, koje nam osvetljava životne puteve. Svetlost sveće daje toplotu, i označava toplinu naše molitve i naše ljubavi za onog svetitelja ili čoveka kome prislužujemo (palimo) sveću.
Kada prislužujemo (palimo) sveću za pokoj duše, treba se prekrstiti i izgovoriti sledeće:
“Seti se Gospode usnulog sluge tvog ili slugu tvojih (ime pokojnika) i podari mu (im) večno blaženstvo.”
Potom, poljubimo sveću i prislužimo je. Za upokojene – sveća simvolizuje da je duša umrlog prešla iz zemaljskog života u večni život, život svetlosti i istine, gde sija svetlost lica Božijeg.
Za zdravlje – prekrstimo se i izgovorimo:
“Seti se Gospode sluge tvoga ili slugu tvojih (imena) i podari mu (im) zdravlje, sreću i napredak.” Zatim, poljubimo sveću (sveće) i prislužimo je.
Ne postoji praznik ili dan kada se ne prislužuju (pale) sveće za upokojene. One se prislužuju i na Božić, Vaskrs ili bilo koji drugi praznik, a ovu činjenicu mnogi Srbi nisu znali, te pale sveće samo za zdravlje.
U narodu važi verovanje da u gorionicima gde se prislužuju (pale) sveće, gornji deo je za zdravlje, za žive, a donji deo gorionika za upokojene, ta podela je veštačka, i nema smisla, u Bogu su svi živi, tako da se može prislužiti sveća za zdravlje i u donjem i gornjem delu gorionika, to isto važi i za upokojene.
Izvor: stil.kurir.rs