Vest da će se sledeće godine kalendarski poklopiti Uskrs pravoslavaca i katolika izazvala je veliku pažnju, naročito nakon što su papa i Vaseljenski patrijarh javno izrazili želju da to postane praksa i ubuduće. Naime, Vaseljenski patrijarh Vartolomej i papa Franjo saglasili su se da bi pravoslavci i katolici trebali zajedno da slave Uskrs, što se smatra jednom od radikalnijih odluka za obe crkve.
Poznati verski analitičar Draško Đenović smatra da ovo nije nemoguć scenario. U izjavi za Telegraf, on je podržao ovu inicijativu, ocenjajući je kao nešto prirodno i dobro.
“Uskrs pripada Hristu, a ne našim ljudskim kalendarima,” istakao je Đenović. On je naglasio da je Isus umro za sve nas i da bez njegovog vaskrsenja ne bi bilo nikoga. Smatra da su podele bespotrebne, jer smo, sve do raskola 1054. godine, bili jedno po Hristu.
Kao primer domaćih nesuglasica, Đenović je naveo situaciju da deca u Vojvodini i centralnoj Srbiji ne idu u isto vreme na raspust tokom verskih praznika. Ovaj verski analitičar napominje da je neposredni povod za predlog poglavara obeležavanje 1.700 godina od prvog Vaseljenskog sabora 325. godine u Nikeji. Sve ovo potvrđuje pozitivan stav obe crkve o zajedničkom slavlju Uskrsa.
Na pitanje šta bi moglo predstavljati prepreku za realizaciju ove inicijative, Đenović je kratko odgovorio: “tvrdoglavost ljudskih srca.”
Vaseljenski patrijarh Vartolomej dosadašnje odvojeno proslavljanje Uskrsa kod pravoslavaca i katolika nazvao je “skandalom,” jer smatra da je Uskrs Hristov, a ne pitanje ljudskih kalendara. Istakao je da je cilj da ovo postane trajna praksa, a ne samo za 2025. godinu, kada će se kalendarski poklopiti Uskrs pravoslavnih i katolika, uključujući protestante.
Dok se ne ostvari ova praksa, inicijativa se još uvek doživljava kao težnja, a očekivano ima i protivnika iz “određenih krugova.” Kako navodi pomenuti grčki medij, predstavnici Moskovske patrijaršije, zajedno sa nekim sveštenicima i političarima, protive se svakom obliku zbližavanja sa “raskolnicima” ili “jereticima,” kako se katolici često nazivaju.
Inicijativa dva poglavara prevazilazi liturgijska i dogmatska pitanja i povezana je sa trenutnim geopolitičkim previranjima, posebno sukobom između Rusije i Ukrajine.
Ipak, patrijarh Vartolomej naglašava da su on i papa Franjo optimistični jer “postoji dobra volja i spremnost s obe strane.”
Podsećanja radi, Prvi nikejski sabor, održan od 20. maja do 30. juna 325. godine, bio je svojevrsno svetsko “ujedinjenje” koje je sazvao rimski car Konstantin I Veliki, s ciljem razrešenja nesuglasica u aleksandrijskoj Crkvi o prirodi Isusa. Epilog je bio uspostavljanje Nicejskog simbola vere, koji su svi hrišćani morali poštovati.
U vezi sa namerom da pripadnici obe veroispovesti Hristovo vaskrsenje slave na isti dan, bilo je više pokušaja. Na primer, 1997. godine, Svetski savet crkava i Bliskoistočni savet crkava predložili su zadržavanje kalendara Nikejskog sabora, ali bez korišćenja gregorijanskog ili julijanskog kalendara, što bi značilo da nijedna crkva ne bi morala da usvaja kalendar druge.
Iz Srpske pravoslavne crkve još uvek nema reakcije na ovu temu.
Izvor: telegraf.rs
