Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina ubraja se u jedan od najvećih praznika hrišćanskog sveta. Uspenju Presvete Bogorodice prethodi dvonedeljni post koji se završava na sam dan praznika, međutim, kako ove godine 28. avgust pada u sredu, postiće se na ribi.
Prema predanju, Presveta Djeva Marija, Bogorodica, živela je dosta dugo posle vaznesenja svog sina Isusa Hrista. Dok je umirao na krstu na čuvanje ju je predao svetom Jovanu Bogoslovu. U njegovom domu, na Sionu, živela je u neprestanoj molitvi, iščekujući dan kada će otići sinu svom. Često je pohodila sva ona mesta koja su podsećala na velike događaje i velika dela Isusa Hrista. Svojim molitvama, savetima, krotošću i trpeljivošću pomagala je svetim apostolima u širenju božje reči. Najduže vremena u molitvi provodila je na Jeleonskoj Gori, moleći Boga da je što pre uzme sebi.
I tako jednom dok se molila javi joj se arhangel Gavrilo i sapošti joj da će se za tri dana upokojiti, što ju je veoma obradovalo. Poželela je da pre svog upokojenja još jednom vidi sve apostole i želja joj bi ispunjena. Nošeni krilima anđela i na oblacima, skupiše se svi apostoli da poslednji put zablagodare ovoj Majci nad majkama, Presvetoj Bogorodici. Oprostivši se od njih, ona predade svoj duh Bogu. Kovčeg sa njenim svetim moštima uz pratnju mnoštva hrišćana preneli su u Getsimanski vrt, u grobnicu njenih roditelja, svetih Joakima i Ane. Dok su ga nosili kroz grad, iz njega se neprestano širio blagouhani miris. Jedan od jevrejskih sveštenika drznu se te rukama dohvati kovčeg, ali mu u tom trenutku obe ruke otpadoše, te on poverova u Hrista i one mu se vratiše.
Velika Gospojina je slava mnogih crkava i manastira u Srbiji. Vernici se okupljaju na liturgijama i molitvama, a posle dvonedeljnog posta mnogi se pričešćuju.
Narodni sabori i vašari koji se organizuju na ovaj veliki praznik imaju dugu tradiciju.
Veruje se i da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju izuzetno lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.
Bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom, naročito je važan. Na Veliku Gospojinu, žene dodaju bosiljak u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslove Presvete Bogorodice.
Bolesnici se na Veliku Gospojinu umivaju na izvorima lekovite vode, verujući da će im Bogorodica doneti isceljenje.
Verovanje kaže da u periodu između Velike i Male Gospojine, koja se proslavlja 21. septembra, treba obaviti neke obrede zahvalnosti Bogorodici, za koju se smatra da je zaštitnica žena, odnosno majki, i dece. Zahvalnost za rađanje, plodnost i rodnost zemlje, kao i stoke.
Na Veliku i Malu Gospojinu žene poštuju mnoštvo zabrana koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje.
Period između dve Gospojine naziva se Međudnevnica, Međugospojinci ili period prelaza. Tada žene beru međudnevničke trave: krlju (ricinus), hajdučku travu, papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak… Ovim travama, veruje se, leče se razne bolesti. Takođe, ostavljaju se i „međudnevička jaja” od živine kao najbolja za jelo i rasplod.
majke, i deca, i bolesni, i svi oni kojima je potrebna Božja milost i pomoć treba na ovaj dan da pred ikonom izgovore ove reči molitve:
Bogorodice Djevo, raduj se Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom. Blagoslovena si Ti među ženama, i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja duša naših. Amin.
Izvor: espreso.co.rs
