Đurđevdan, jedan od najznačajnijih praznika u srpskom narodnom kalendaru, proslavlja se svake godine 6. maja (23. aprila po starom kalendaru). Ovaj praznik označava dolazak proleća, buđenje prirode i novu životnu energiju. Bogat je simbolikom, običajima i verovanjima, i duboko je ukorenjen u narodnu kulturu.
Praznik je posvećen Svetom Đorđu – zaštitniku proleća, svetlosti, prirode u cvatu, kao i pastira i ratnika. Đurđevdan je poznat po veselom duhu, urancima, jagnjećem pečenju i mnogobrojnim običajima za koje se veruje da donose zdravlje, sreću, ljubav i blagostanje tokom cele godine.
Proslava počinje još 5. maja uveče, kada se priprema tzv. „đurđevdanska voda“ – u nju se stavlja lekovito bilje, a koristi se za umivanje narednog jutra. Na sam Đurđevdan, 6. maja, praznik započinje vrlo rano, često pre izlaska sunca. Porodice odlaze u prirodu – na reke, livade i u šume – da dočekaju sunce uz pesmu, igru i bogatu trpezu, u običaju poznatom kao đurđevdanski uranak. On simbolizuje novi početak, pročišćenje i slavljenje života.
Kupanje u reci tog jutra smatra se lekovitim – voda, prema verovanju, tog dana ima posebnu moć da leči, podmlađuje i donosi blagostanje. Oni koji ne mogu do reke umivaju se vodom pripremljenom prethodne večeri.
Dan ranije, 5. maja, bere se bilje koje se koristi za kićenje kuća i dvorišta. Najčešće se prave venčići od zdravca, drena i đurđevka, koji se postavljaju na vrata, prozore, kapije, pa čak i na stoku, kako bi se obezbedila zaštita od bolesti, uroka i zlih sila. Na kuće i štale stavljaju se i krstići napravljeni od leskovih ili grabovih grančica, koji simbolizuju zaštitu od groma i nevremena.
Deca i mladi kite se cvećem, opasuju se vrbovim prućem i ukrašavaju vencima, kako bi bili snažni, zdravi i veseli poput prirode koja buja. Neki od venaca se bacaju u reku, uz želju da voda odnese sve loše, a ostavi sve dobro.
Prema narodnoj tradiciji, na Đurđevdan se ne bi trebalo spavati – veruje se da će onaj ko prespava ovaj praznik biti pospan i bezvoljan cele godine. Postoji i izreka: „Ko spava na Đurđevdan, imaće glavobolje cele godine.“
Posebna pažnja posvećuje se i vremenskim prilikama. Ako je Đurđevdan sunčan, godina će biti rodna i berićetna. Ako zagrmi pre praznika, veruje se da će godina obilovati žitom.
Zanimljivo je i verovanje da su veštice posebno aktivne uoči Đurđevdana. Zbog toga se pale vatre i domovi se dodatno kite, kako bi se oterale zle sile.
Izvor: espreso.co.rs
