Ministar finansija Siniša Mali je rekao da očekuje da nova vlada bude formirana brzo, s obzirom na iskušenja koja čekaju Srbiju u narendom periodu. On je rekao i da se očekuje rebalans budžeta za ovu godinu, kao i da će biti usvojen budžet za narednu.
“Kada imate tako veliku krizu, treba biti mudar, strpljiv i donositi odluke čiji se efekti vide brzo. Veliki su izazovi, vrlo je važno da cela vlada funkcioniše kao tim i nadam se da će to vrlo brzo biti u parlamentu”, rekao je Mali.
Na pitanje da li će ostati ministar finansija rekao je da veruje da će mandatarka odlučiti na pravi način i dodao da još nije razgovarao sa njom o tome.
“Sa mnom o tome nije razgovrarla. Jutros smo imali ozbiljan razgovor s Vučićem oko energetske krize, snabdevanja gasom i mazutom, ali do te teme nismo stigli”, rekao je Mali.
Poručuje da će se nova vlada truditi da joj prioritet bude očuvanje mira i stabilnosti, ali i da se nastavi rast u neizvesnim uslovima i da se obezbedi rast plata i penzija.
Kaže da sada i dalje funkcionišemo sa budžetom iz novembra prošle godine.
“Tako da, sa formiranjem nove vlade, ono što je sigurno, biće rebalans budžeta za ovu godinu. Biće na kraju krajeva i budžet za 2023. godinu. Pogotovo ono što hoćemo da uradimo u tom rebalansu je da obezbedimo taj dodatni novac i za povećanje plata i za povećanje penzija. Ono što je predsednik obećao kako bismo održali, čak i unapredili standard građana Srbije, da to povećanje bude veće od nivoa inflacije”, rekao je Mali.
Ministar Mali je istakao da je sada cena struje oko 10 puta veća, a cena gasa osam puta. Kako ističe, to su ogromne tektonske promene, a sve to utiče na svaki proizvod u svetu i na transport.
“To su stvari koje su neodržive za svaku ekonomiju, ne samo za srpsku. Utiče na proizvodnju, mala preduzeća propadaju. Država je imala niz mera, uspeli smo da zadžimo stabilnost javnih finansija i makroekonomsku stabilnost”, rekao je Siniša Mali.
Dodao je da je u Srbiji istorijska stopa nezaposlenosti, manje nego 2019 godine, pre krize. Mali kaže da je prioritet da se sačuvaju radna mesta i da se poboljša životni standard subvencionisanjem cena gasa i struje, ali napominje da to ne može da se radi dugoročno.
“Kako je rekao predsednik, ova zima će biti hladna, ali naredna će biti polarna. Svaka zemlja ima manjak struje u ovom trenutku, pitanje je da li ćete moći da je kupite”, rekao je Mali.
Osvrnuo se i na povećanje referentnih kamatnih stopa NBS i ECB, i rekao:
“Kada povećavate kamatne stope, vi povećavate trošak novca. Što je skuplji, manje će ga koristiti i građani, a onda će se smiriti inflacija”.
Sa druge strane, kako kaže Mali, kroz povećanje cene zaduživanja ima manje investicija, a to potencijalno može da znači manju zaposlenost, a građani koji imaju varijabilne kamatne stope imaju povećanje cena kredita.
Mali navodi da smo ušli u proces stagflacije. Objašnjava da je to proces kada postoji visoka inflacija, a nema rasta.
“Rast kamatne stope može da dovede velike ekonomije u recesiju. Izuzetno je kompleksna situacija, treba se boriti da ima i stuje i gasa, goriva”, naveo je ministar i dodao da Vlada radi uprkos tome što joj je oročen mandat.
Ukazuje da je prošle nedelje potpisan ugovor sa Norveškom za plan rekonstrukcije energetskog sistema.
“Sada se sve zemlje trude da budu samoodržive kada je u pitanju energija, a to su ogromne investicije i energetika će svakako biti jedan od prioriteta vlade”, poručio je Mali i dodao da može da kaže da imamo apsolutno stabilne javne finansije.
MInistar je rekao i da će od novembra biti povećane penzije, i u januaru takođe, što kumulativno znači 10 odsto. Dodaje i da će minimalne zarade biti povećane 14 odsto.
“Uvek imate razgovore oko poslodavaca i sindikata, a nisu se do sada dogovorali, a onda država daje predlog. Podsetiću da je 2010. minimalna zarada bila 15.700 dinara, a sada je 35.000 dinara, a naša želja je da bude preko 40.000. Potrošačka korpa je sada porasla na 82.000, ali to nikada nije bilo vezano za minimalne zarade”, kaže Mali.
Dodaje da se povećavaju plate i u javnom sektoru, a da će se pomoći i poslodavcima u doprinosu.
“Povećanje minimalne zarade povećava troškove poslodavaca, raste i cena nafte, dakle veliki su troškovi, a onda dolazi do otpuštanja, zato će država pomoći. Za to ćemo morati da izdvojimo 350 miliona evra. Pošto imamo stabilne javne finansije, to omogućava da reagujete u krizi”, naveo je i dodao: “Mi smo otvoreno rekli da hoćemo da pomognemo, na teret države, ali da država preživi”.
On je ocenio da građani danas žive bolje nego ranije, uz konstataciju: “Da li je to dovoljno dobro? Ne. Zato u klrizi insistiramo da plate idu gore, da rastu minimalne zarade”.
Kaže da je posao vlade da životni standard iz godine u godinu bude što bolji, da imamo saobraćajnice, škole…
Takođe ministar je ocenio kao važnu odluku da se diverzifikuju
spoljnopolitički partneri, a inicijativu Otvoreni Balkan je ocenio kao sjajnu, uz poruku da je Srbija najbrže rastuća ekonomija u regionu.
Izvor: euronews.rs
