“Sad da dođeš u Ameriku, u startu ti treba 2.500 dolara za stan”: Dragan bez uvijanja otkrio kako se danas živi u SAD

|

“Mnogi ljudi krenu u svet ne bi li ostvarili neki bolji život a ono što uglavnom ostvare jeste da imaju dobru kuću, velike automobile, da se finansijski obezbede…Kako izgleda život u Americi? Meni je bio ok, ali nisam jurio bogatstvo. Imao sam prilike da uđem u nekretnine 2000. godine, nudile mi neke komšije da kupim, bilo povoljno sve i to je moglo odmah da se izda, samo sebe da pokriva… Tad sam propustio veliku šansu a ne da sad u 69. godini radim samo da plaćam račune… Istina, imam za sebe… Ne moram više ni da radim jer imam ušteđevinu ali ja skromo živim, započinje priču srpski gastarbajter Dragan nakon decenija života i rada u Americi.

Reč je o Draganu Rakonjcu koji već dugo kamerom beleži životne priče i sudbine naših ljudi koji žive i rade u SAD. Ovog puta on je bio ispred sopstvene kamere, brutalno iskreno govoreći o tome koliki su stvarno životni troškovi ovih dana u Americi.

Što se tiče razlika u gastarbajterskom životu preko bare i u nekoj od evropskih zemalja, Dragan je primetio najvažniju a to je da su sve te zemlje udaljene od Srbije i Beograda na sat-dva letenja.

“A mi kad želimo da dođemo, moramo da planiramo malo duže vremena jer retko ko može da pođe na tako dug put a da dođe na samo nedelju dana kući u Srbiju”, kaže Dragan.

“Ko sad dođe u Ameriku, mora u startu da obezbedi 2.500 dolara mesečno samo da plaća stan ili neko mesto gde će da živi, onda odmah mora da uzme auto na kredit ili lizing- za manji to je rata od 400 do 600 dolara mesečno, a za bolji i skuplji ide i preko 1.000 dolara mesečno plus osiguranje koje uopšte nije jeftino… Košta za novi auto kasko oko 200 dolara minimum mesečno pod uslovom da nemate nikakvu kaznu poput prekoračenja brzine i slično”, objašnjava Rakonjac.

Potom sledi zdravstveno osiguranje koje košta – u proseku u Americi najjeftinije je 300 dolara po osobi a ide i po nekoliko hiljada mesečno po čoveku.

“Recimo, da ja sad imam 64 godine morali bismo i žena i ja da dajemo po 1.100 dolara a pošto sam stariji, dobio sam mediker od po 75 dolara po osobi”, kaže on.

Voda u Sakramentu je odlična a u Long Biču pije se samo filtrirana, dok se recimo na Floridi pije samo kupovna voda.

Što se tiče cena, kafa i kroasan koštaju 7 dolara što nije malo. Ovde u Americi kafa se pije na putu do posla jer ti treba sat zato kafu i piješ u kolima a ne kao kod nas – ljudi odu na kafu, sede i druže se… Ove, ko radi na 20 minuta od kuće, srećan je čovek, kaže Dragan.

Inače, kad sam prvi ugovor za rad dobio u Americi, dobio sam veliki ček i čovek koji mi ga je dao rekao mi je: Nemoj sad odmah da počneš da trošiš nikad ne znaš šta će biti s ekonomijom. Kako kaže Dragan, bio je u pravu.

Ispričao je i anegdotu kad mu je poznanik ponudio da radi kod jednog Jevrejina električara.

“Posao je bio laganica, dobijao sam keš, dobre pare… a šef mi bio klinac od 19 godina?! Okej, sine, samo ti kaži šta treba čika Dragan da uradi, nema nikakvih problema…”, ispričao je i dodao koliko ima neverovatno sujetnih ljudi.

“Nisam video sebe u tome i najveći problem mi je bila lokacija posla na Beverli hilsu jer mi je trebalo po dva sata da dođem do tamo i da se vratim kući”, rekao je Dragan koji je naglasio lepotu privatnog biznisa u Americi.

“Ako radiš u velikoj firmi za dobru platu, prvo ti odbiju sve poreze koji mogu da idu od 12 pa do 35 odsto i naviše… Ko ima dobru platu nije mu prijatno kad shvati da vam svaki mesec neko dobija porez koji je veliki a kao privatnik možeš mnoge troškove da odbiješ i dobro da uštediš. A naši ljudi prave grešku, gledaju da odbiju sve živo, da više uštede a kad dođe prilika da povoljno kupiš neku nekretninu, onda ne možeš da se kvalifikuješ jer si prikazao mali prihod”, zaključuje Dragan Rakonjac.

Izvor: kurir.rs