Nastavnica istorije Tatjana Stevanović koja je 3. maja 2023. godine u masakru u OŠ “Vladislav Ribnikar” teško ranjena, podnela je tužbu za naknadu nematerijalne štete parničnom odeljenju Višeg sudu u Beogradu protiv roditelja dečaka-ubice koji je počinio zločin, saznaje Kurir.
Stevanovićeva kojoj su se lekari posle masakra borili za život, roditelje ubice koji je u vreme zločina imao 13 godina, tuži za pretrpljeni fizički bol i strah, umanjenje životne aktivnosti, kao i naruženost, kao posledicu rana koje je nesrećnog dana zadobila.
“Tužba je podneta protiv roditelja dečaka-ubice jer oni ne odgovaraju za zločin koji je počinio, ali odgovaraju za štetu koju uzrokuje maloletno dete usled lošeg vaspitanja, rđavog primera ili porodičnih navika koje su mu roditelji dali. U prilog navodima tužbe koju je nastavnica podnela protiv roditelja, navodi se da je maloletnika otac vodio u straljanu i obučavao ga da puca, a da je majka to znala”, kaže izvor Kurira.
Protiv roditelja dečaka, ali i osnovne škole u kojoj se masakr dogodio već su u toku dva parnična postupka koja su pokrenule porodice žrtava. Nastavnica istorije nije tužila školu jer smatra da odgovornost ove obrazovne ustanove ne postoji i da bi “ishod bio isti i pri najpažljivijem nadzoru u školi”.
“U tužbi je predloženo da se nastavnici na ime nematerijalne štete koju je pretrpela dosudi iznos na teret roditelja maloletnika”, dodaje izvor Kurira. Prema nezvaničnim informacijama, Tatjana Stevanović kojoj predstoji još operacija i koja se i dalje oporavlja i fizički i psihički, navela je u dokumentu podnetom sudu da je ona 3. maja u učionici držala čas istorije, kada je učenik sedmog razreda ušao u svoje odeljenje i ubio šest vršnjaka. Prethodno, na ulazu i u hodniku škole, ubio je tri učenice i radnika obezbeđenja.
Nastavnica, u koju je prvo pucao kada je otvorio vrata učionice, pre nekoliko meseci opisala je za Kurir stravične scene.
“Mi smo bili u odeljenju i čuli smo nešto. Sada znamo da su pucnji, ali tada smo mislili da su petarde. Grize me što u tom trenutku nisam shvatila da je situacija ozbiljna. Pomislila sam, imamo našeg Dragana (ubijeni Dragan Vlahović, prim. aut.), u njega smo svi imali beskrajno poverenje, to je bio anđeo među nama. Znao je poimence svu decu iz A i B smene. Osećala sam neku sigurnost, pa Dragan je tu”, ispričala je ona. U 8.40 sati, trinaestogodišnjak je otvorio vrata.
“Prvo je u mene pucao. Pretpostavljam da sam ja kolateralna šteta, da me ukloni sa puta da bi mogao da uradi ono što je zamislio. Sećam se da sam prvo upucana u stomak. Odletela sam i pala. Onda je nastupio strahovit bol. Toga se dobro sećam, kao i uplašenog pogleda učenice iz druge klupe koja više nije među nama. Izgubila sam dah i pomislila – to je to. To je kraj”.
Ono čega se Tanja ne seća je kako je zadobila rane na rukama.
“Da sam samo naslutila da je situacija ozbiljna, možda bi se nešto drugačije desilo. Svi mi pričaju da je to nemoguće, ali ne mogu da se oslobodim tih misli. Muči me odgovor na pitanje: Da li sam mogla drugačije? Da li bi bilo drugačije da sam shvatila šta se dešava, ili bi možda bilo još gore? Nisam shvatila situaciju. Niko od nas nije”, zaključuje nastavnica istorije Tatjana Stevanović.
Izvor: kurir.rs
