Pre oko 40 godina Radomir Bosiljčić je iz rodnog sela Gorjana kod Užica krenuo u svet za boljim životom. Radom i znanjem postao je vlasnik 18 rudnika kamena i fabrike u Arizoni. Kako kaže, ostvario mu se američki san, ali zavičaj nikada nije zaboravio.
Šljivici puni roda prostiru se na 10 hektara imanja Bosiljčića. Među radnicima je sve dok sezona traje, i Radomir. Izbor šljive na porodičnom imanju bio je i iz sentimentalnih razloga, jer se tu rakija pravi već dva veka, ali i praktičnih, naučenih u Americi.
“Proizvod koji može da čeka kupca, a drugo napravi se imanje koje je samoodrživo, jednostavno neće biti na mom teretu na tom finansijskom delu nego će finansirati samo sebe, a usput će da zaposli nekih desetak ljudi koji već rade i sezonski tu ima 20-30 ljudi”, objasnio je Radomir Rej Bosiljčić za RTS.
Prvi paketi već su otišli za Australiju, u planu su obe Amerike i naravno domaće tržište. Nova poslovna šansa je i za druge koji su naučili kako funkcioniše zapadni ekonomski sistem ulaganja u imanja.
“Zašto bi servirali viski u Srbiji, pa neka ga serviraju u Engleskoj, tamo gde pripada, a mi imamo našu rakiju koje su se verovatno ranije malo i stideli, ali sad se to menja”, kaže Radomir Rej Bosiljčić.
Radomiru nije problem da leti dvadesetak sati ili vozi od Arizone do Gorjana, više od 100 puta, iako je u dilemi gde pripada više.
“Meni je lepo i tamo i ovamo”, priznaje Radomir.
Srbin već priprema zemljište za novi šljivik na pet hektara, komšijama će pokloniti sadnice uz stručnu pomoć i zagarantovan otkup kako bi u Gorjanima postao najveći srpski šljivik. I njegovi prijatelji iz Amerike često dođu da vide šta to Rej radi u domovini, a unuci rado dolaze tu gde je sagradio i zamak od kamena koji će do proleća biti spreman da primi i goste.
Izvor: mondo.rs
