Zbog rastućih troškova života i nemogućnošću da sa penzijom podmire iste, sve više penzionera ponovo zasniva radni odnos. Prema zvaničnim podacima, takvih je oko 42.000, ali su procene da je zaposlenih penzionera mnogo više.
Za 35 godina radnog staža u službi kućne nege i lečenja, Radmila Vranjevac zaradila je penziju od nepunih 36.000 dinara.
“Sad mi je penzija 35.778 dinara. Ja sam kriva, bila sam trudna sa drugim detetom kada je trebalo da dam državni ispit, suprug nije dao i ostala sam bez tog državnog ispita, zato mi je penzija manja”, kaže Radmila.
Kada podmiri sve troškove za život joj, kaže, ostane najviše 13.000 dinara.
“I da ne radim privatno, ono što ja mogu da uradim bilo bi jako teško, a imam osmoro unučadi od dva sina, a ja sam odrasla bez bake i deke pa mi je zadovoljstvo da mogu da im pružim nešto, novčano nije potrebno jer deca imaju. Ali znate, zaboli ako ne mogu da pružim barem za rođendan, za toliko uvek sklonim”, priznaje Radmila Vranjevac.
Oko 60 odsto penzionera prima mesečno između 15.000 i 20.000 dinara, što je daleko ispod prosečne penzije. Poljoprivredne penzije su još niže, nepunih 13.000 dinara. Stare na selu spasava to što, dok mogu, obrađuju imanje i čuvaju stoku, te žive od plodova svog rada. Najteže je onima koji nemaju nikakva primanja.
Mnogi ne mogu da ostvare ni pravo na socijalnu pomoć, jer često na svoje ime imaju zemlju koju, ako su iznemogli, ne mogu ni da obrađuju.
“Imam utisak da sve veći broj penzionera radi. Više od 60 posto svih penzionera prima penziju nižu od prosečne, a prosečna je 30.900 dinara. Pa kako ako nemaju, ako ih dvoje u kući ne prima penziju ili ako nemaju podršku dece, veoma se teško živi s tim penzijama”, naglašava Nadežda Satarić iz NVO “Snaga prijateljstva Amiti”.
Izvor: kurir.rs
