Princ Filip Karađorđević izjavio je u intervjuu za portal N1, povodom planitastog jubileja britanske kraljice Elizabete Druge, da je britanska monarhija “mogla mnogo više da učini za Srbiju”. “Princ Čarls bio je ovde 2016. godine i pomogao je kad je Hilandar zahvatio požar. Sa svojom fondacijom pomogao je da se prikupi novac za obnovu. Kao što znate, kraljica je kuma mom ocu, a kraljičin otac bio je kum mom dedi. Ako se ima u vidu tako blizak odnos, mislim da tokom svih ovih godina nisu učinili dovoljno za Srbiju”, rekao je.
N1: Sedamdeset godina vladavine kraljice Elizabete veliki je uspeh za nju, kao i za čitavo kraljevstvo. Naravno, u proteklim decenijama ljudi su želeli da znaju mnogo toga o kraljici i njenom životu, plemićkom životu, ali ljudi nemaju često priliku da vide kako to izgleda iznutra. Vi ste dobili priliku da izbliza vidite život kraljevske porodice u Velikoj Britaniji. Kakva su vaša najranija sećanja na kraljicu Elizabetu?
Najranija sećanja na kraljicu Elizabetu povezana su s proslavom pedesetog rođendana mog oca u Kleridžisu. Naravno, ona je bila pozvana. Sećam se da smo tata i ja sedeli pored nje za glavnim stolom. Dugo su razgovarali, pa znam da kraljica Elizabeta ima sjajan smisao za humor, kao i moj otac. Često su se i smejali. To je moje prvo sećanje na nju.
N1: Kad vidimo kraljicu, vidimo je na službenim ceremonijama, venčanjima, sahranama, njenim kraljevskim prijemima… Ali jeste li upoznali njenu nezvaničnu stranu? Postoji li uopšte neslužbena strana kraljice Elizabet?
Naravno da postoji. Ona je ljudsko biće, kao i svi mi. Ima sjajan smisao za humor, što sam već rekao, baš kao i moj otac. Takođe, vrlo je posvećena svojoj porodici i svojoj kraljevskoj porodici. Ali kao osoba, koliko sam ja video, vrlo je opuštena i zanimljiva, vrlo fina.
N1: Kad govorimo o kraljici Elizabeti, znamo da ona nema stvarnog uticaja na politiku Ujedinjenog Kraljevstva, ali bila je deo mnogih istorijskih momenata, poput pada kolonijalizma, ulaska Britanije u EU, zatim izlaska iz EU… Kako vidite njen uticaj na globalnu političku scenu?
U pravu ste, ona nema zvaničnu političku ulogu u Velikoj Britaniji, Britanskom Kraljevstvu ili Komonveltu, ali ima određenu moć koju može primeniti, što je u prošlosti i činila. To, naravno, uvek čini uz savete ljudi koji je okružuju.
U svetu, britanska kraljevska porodica imala je snažan uticaj. Negde se to pokazalo kao dobro, a negde baš i nije. Mislim da je Srbija tokom svih ovih godina osetila i jedno i drugo, tako da je to nešto što se mora izučavati.
N1: Neko vreme živeli ste u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kako vidite njen odnos prema narodu Ujedinjenog Kraljevstva? I kako narod reaguje na nju?
Generalno, kraljica ima veliku podršku u Ujedinjenom Kraljevstvu. Naravno, doživljavaju je kao poglavara, kao predvodnicu monarhije. Ona predstavlja veliku stabilnost i unosi ogromnu dozu patriotizma u zemlju. Ne samo u Ujedinjeno Kraljevstvo već i u druge zemlje Komonvelta, poput Kanade, Australije, Novog Zelanda, itd.
Kad sam živeo u Velikoj Britaniji, u periodu između jubileja 2002. i 2012. godine, primetio sam da su patriotizam i naklonost prema kraljici u porastu, kao i da ljudi vole što kraljica i kraljevska porodica predstavljaju jednu od najviših institucija u Britaniji.
Ova kraljevska porodica zaista je za primer, jer donosi mnogo ljubavi, radosti, prosperiteta i lepih sećanja na prošlost, a sa sobom nosi i kulturno nasleđe koje je veoma važno za zemlju, za imidž prosperiteta, osećaj stabilnosti, kontinuiteta… i koje deluje veoma korisno. Naravno, ima i onih koji na monarhiju ne gledaju blagonaklono, ali mislim da je ona u Velikoj Britaniji generalno vrlo lepo prihvaćena.
Cela porodica, a posebno kraljica, dosad je nadživela, koliko znam, sedamdeset različitih premijera, mada bih morao to proveriti. I još uvek je tu, održava taj kontinuitet. To je ono što monarhija nosi sa sobom u bilo kom delu sveta.
N1: Proživela je i mnoga razdoblja koja su bila teška za Veliku Britaniju, ali i za njenu porodicu. U životu njene porodice bilo je mnogo trenutaka s kojima je morala izaći na kraj: njena deca, njihovi brakovi i sve što je uz to išlo, javnost, ceo svet…
Naravno, nijedna porodica nije savršena. Svaka ima svoje trenutke slabosti, pa ni kraljevska porodica nije izuzetak. Brak princa Čarlsa i princeze Dajane bio je tužan, ali je ona prošla kroz to. Nedavno smo imali princa Harija i Megan. To je bila vrlo zanimljiva situacija, ali i nakon svega toga, ona ostaje pribrana i nastavlja.
N1: Znamo koliki je njen uticaj u zemlji, a čuli smo i salve kritika da njena porodica, posebno u Ujedinjenom Kraljevstvu, mnogo košta Englesku i Ujedinjeno Kraljevstvo, ali ona takođe mnogo toga donosi privredi Velike Britanije.
To je jedna od stvari koje se često čuju. I to je tačno – neki ljudi smatraju da to predstavlja opterećenje za poreske obveznike, ali za to se izdvaja mali iznos, a ono što ona i kraljevska porodica vraćaju zemlji predstavlja nešto što se novcem ne može kupiti.
Pre svega, turizam. London je jedna od najposećenijih prestonica na planeti. Verovatno je i najposećeniji grad na svetu.
Mnogi turisti žele da vide kraljevsku porodicu, žele da vide kraljicu, Bakingemsku palatu… Žele da obiđu sve što ima veze s kraljevskom porodicom, tako da to donosi zemlji ogromne prihode, koliko znam, milijardu ili dve milijarde funti.
Ono što takođe ide uz kraljevsku porodicu jesu stabilnost i kontinuitet u politici.
Tačno, Velika Britanija prošla je kroz velike turbulencije, kao verovatno i svaka druga kraljevska porodica u svetu. Ali ako pogledate sve ustavne i sve apsolutne monarhije sveta, videćete kontinuitet i stabilnost u najstabilnijim zemljama sveta.
I to je ono što poreski obveznici plaćaju kroz cenu kraljevske porodice, a ta cena ne premašuje dobit.
N1: Ali ona je taj imidž izgradila i u svetu. Ne samo u Ujedinjenom Kraljevstvu. Imidž zemlje postoji u čitavim svetu.
Da, naravno, taj kulturni imidž. Oni su sad najpoznatija kraljevska porodica na svetu, uglavnom zahvaljujući Britanskoj imperiji. Ona je u jednom trenutku bila toliko velika da su se često šalili kako sunce nikad ne zalazi na tlu Britanije.
N1: Ona je izuzetno popularna, na nivou pop zvezda i takvih ljudi, ali i to ima svoju cenu, koju plaćaju ona i njena porodica, jer nemaju privatnost, ne mogu da žive kao obični ljudi.
To je tačno. To je obično tako kad su u pitanju ljudi koji su često pod reflektorima. To je tako od prve pojave u medijima, kad pogledate te stare slike, pa sve donedavno, kad se dogodilo to s Dajanom,…
I to je nešto s čime se moraju nositi. Želim da kažem da je to, kad je u pitanju porodica Karađorđević, jedan od razloga zašto su se Karađorđevići uzdigli kao monarhija.
To najbolje vidite kod kralja Petra Prvog i kralja Aleksandra Prvog, koji su uvek bili uz narod i kojima ta pažnja nije smetala. To im je nekako bilo prirodno, verovatno zato što su smatrali da to rade za narod, pa ih nije doticalo, što bih i ja želeo da nastavim.
N1: Da. Zašto su ljudi toliko zainteresovani za kraljevske skandale i intrige? Šta je suština toga? Žele li tako da se približe kraljevskoj porodici, ili im je prosto zanimljiva spoznaja da se nešto dešava u kraljevskoj porodici? Jer, bez toga bi kraljevske porodice bile, recimo, dosadne.
Mislim da ljude to zanima najpre zato što se tako osećaju kao da su deo kraljevske porodice. Kad god kraljevska porodica uradi nešto drugačije od uobičajenog, to se preuveličava. Tako da, uz svu pažnju koju dobija kraljevska porodica, a dobija je mnogo više od prosečne porodice, ljudi vole to da isprate, a novine, časopisi… rado to da eksploatišu. Tužno je što to prati kraljevske porodice, ali s vremenom naučite da se nosite s tim.
Takođe, kažu da im to istovremeno donosi popularnost. Ako pogledamo novije serije na Netfliksu, vidimo da je „Kruna“ bila neverovatno uspešna. I mnogo toga što je prikazano u toj drami jeste manje ili više istinito. Neki delovi dodatno su dramatizovani za televiziju, ali serija ima istorijski značaj, jer ljudi tako uče nešto o važnim istorijskim događajima, a članovi kraljevske porodice predstavljeni su kao ljudi koji se nose s mnoštvom ličnih problema. Ljudi su videli da su članovi porodice pod velikim pritiskom, da za njih nije sve igra i zabava.
N1: Na početku razgovora pomenuli ste njihovu vezu sa Srbijom. Znamo da je princ Čarls nedavno posetio Srbiju, pre nekoliko godina, da redovno posećuje manastire u Grčkoj, Hilandar i druge manastire. Možete li nam reći nešto više o njihovom odnosu prema Srbiji i o tome šta misle o našoj zemlji?
Da, princ Čarls bio je ovde 2016. godine i pomogao je kad je Hilandar zahvatio požar. Sa svojom fondacijom pomogao je da se prikupi novac za obnovu. Kao što znate, kraljica je kuma mom ocu, a kraljičin otac bio je kum mom dedi. Ako se ima u vidu tako blizak odnos, mislim da tokom svih ovih godina nisu učinili dovoljno za Srbiju.
Ako pogledate na internetu, pronaći ćete slike Tita i kraljice Elizabete u Belom dvoru ili u Kraljevskom dvoru, ali nećete videti slike mog oca i kraljice u Belom ili Kraljevskom dvoru. To je tužno. Mislim da su mogli mnogo više pomoći kraljevskoj porodici u Srbiji.
N1: Šta je, po vašem mišljenju, najvažnije nasleđe kraljice Elizabete?
Mislim da je dugovečnost njeno najvažnije nasleđe, kao i stabilnost.
N1: A kako vidite britansku kraljevsku porodicu kad, na primer, princ Čarls postane kralj? Hoće li biti isto?
Mislim da će on biti dobar kralj, a pošto je moj otac blizak s princom Čarlsom, nadam se da će i njegov odnos sa Srbijom biti bolji, jer nam je to potrebno. Mislim da ljudi pričaju kako bi sledeći kralj trebalo da bude princ Vilijam, jer je mlad i dinamičan, jer ima suprugu i četvoro prelepe dece.
Ali tako je kako je. Sledeći kralj biće princ Čarls, osim ako se ne pokaže da će kraljica Elizabeta živeti večno, a izgleda kao da hoće. Nadam se da će to biti lagana tranzicija, što bi bio odličan primer kako kontinuitet nadograđuje prosperitet zemlje. Mislim da bi Srbija mogla to iskopirati u nekom obliku.
N1: Pričamo o naslednicima u britanskoj kraljevskoj porodici. Moram pomenuti i srpsku kraljevsku porodicu. Vi ste sad princ, naslednik princa Aleksandra. Kakav je to osećaj?
Za mene je to više obaveza, jer bih voleo da vratim ugled porodici Karađorđević. Okrenut sam ka budućnosti i kontinuitetu. Naš sin Stefan, naravno, biće moj naslednik, a ja ću dati sve od sebe da njegova budućnost bude svetla, ali to znači da i budućnost Srbije mora biti svetla i zdrava. Jer, ako ne bude takva, onda kao Srbi nismo obavili dovoljno dobar posao.
N1: Za kraj, moram dodati da smo trenutno u Krsmanovića kući, gde je oformljena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca? Kako se osećate kad ste ovde? To je sad obrazovna ustanova… ali nekad je tu bila kraljevska palata.
Ako obratite pažnju na arhitekturu i dizajn enterijera, vidite da je prelepo. To je samo delimični uvid u život kakav se vodio u Srbiji i Jugoslaviji na njenom vrhuncu, u vreme Kraljevine. I to je nešto s čime želimo da se povežemo, to je istorijsko i kulturno nasleđe na kom želim da radim… a ne da ga zanemarim i produžim. Mislim da ovako Srbija ima velike koristi.
Izvor: rs.n1info.com
