Naš poznati folk pevač, Beki Bekić, neko je ko od prvog dana na javnoj sceni pleni svojim osmehom. Međutim, otkrio nam je da je imao mnogo problema kroz život i to zato što je po poreklu Albanac.
Davne 1991. godine ovaj pevač imao je problem prilikom kupovine stana u Beogradu. Nakon što je deset godina živeo i radio u Beogradu, poželeo je da kupi nekretninu u Borči, napravio veselje za svoje prijatelje, a kada je trebalo sve da bude rešeno zakonskim putem, dobio je “odbijenicu”.
U razlogu za dobijanje odbijenice pisalo je “da nije dozvoljeno zaključenje ugovora o prometu nepokretnosti, jer se menja nosioc prava svojine u korist lica druge nacionalnosti, što posredno i neposredno utiče na promenu nacionalne strukture i izaziva nespokojstvo i nesigurnost kod građana druge nacionalnosti”!
– Nikad nisam želeo da krijem da sam Albanac. Uvek sam govorio da sam poreklom iz Gusinja u Crnoj Gori. Jugoslovenski sam orijentisan i teško mi je palo ovakvo gledanje republičkih vlasti. Kada mi je stiglo zvanično obaveštenje preko advokata, plakao sam kao malo dete. Pa zar u Beogradu, gradu u kojem sam sve postigao, da nemam prava da kupim stan? – iskren je Beki, koji nije skrivao da ga je ta situacija mnogo potresla.
Na svu sreću, izborio se za dokumenta i da nekretninu ima u svom vlasništvu, ali su se problemi nastavili:
– Evo, kada mi je izašla nova ploča, muzički urednici su me odmah pitali “ima li na njoj islama”? Aman, ljudi, pa zašto to niko ne pita DŽeja, Kebu i druge pevače?
Pevač je takođe imao neprijatnu situaciju kada je priveden na jednom vašaru kao “srpski nacionalista” jer je pevao pesme “Vojvodo Sinđeliću”, “Ko to kaže Srbija je mala”, a kada se saznalo da je “srpski nacionalista” Albanac po poreklu, pustili su ga i izvinili se zbog greške.
Beki je u tom periodu izdao novu ploču na kojoj je bila pesma “Život je tamnica”, te je otkrio da možda i ona nekome deluje nepodobno.
– Možda to i jeste crna pesma, ali sada je i crno vreme. Pa život i jeste tamnica. Inspiraciju za pesmu dobio sam nakon jednog sna, a ne iz stvarnosti i posle buđenja zapisao sam sledeće reči: “Život je tamnica, život je tamnica, snovi ostaše samo, sanjam te često i naše mesto, sve ređe odlazim tamo!”
Inače, ovaj pevač je poznat po tome što najlepše pesme umesto da zadrži za sebe, davao ih je lepšem polu, te su mnoge pesme koje su bile namenjene njemu, zapravo snimile Nada Topčagić, Biljana Jevtić, Zlata Petrović…
– Meni je najvažnije da pesma prođe kako treba, a najmanje je važno da li je ja pevam. Navikao sam da čekam, pa ću valjda jednog dana i za sebe ostaviti neki hit. Ali, problemu je u tome što mnogo lakše osetim šta drugima leži i šta je ono pravo.
Izvor: kurir.rs
