Kada su se na početku sezone na pijacama pojavile prve trešnje, samo retki su mogli da ih priušte. Sada se situacija “smirila”, te ne moramo voće meriti u gram koliko ćemo kupiti. Dejan Protić iz Lapova, iako mlad, već devet godina se bavi voćarstvom.
Na površini od 6,5 hektara posadio je 9.200 stabala trešanja, sedam različitih sorti. Od toga, nekih 600 sadnica je burlat, koju još zovu i “majkom svih trešanja” jer prva dolazi na rod, i već je počelo njeno branje.
“Prva trešnja koja je došla na rod, pretpela je dosta mraza, ali ipak uspela da iznese potreban kvalitet za evropsko tržište, što znači da je njen prečnik od 26-28 milimetara, i ona spada u prvu klasu”, objašnjava Dejan.
On dodaje da se u proizvodnju svake godine ulaže mnogo novca, ali da je ova sezona dodatno opterećena poskupljenjem repro materijala i do 40 odsto, kao i skokom dnevnica za berače, pa je krajnja računica voćara jako mala kad se saberu sva ulaganja i naposletku dobit, jer je otkupna cena ranih sorti ostala ista.
“Kada nakupci dođu kod nas u naše trešnjare, oni tu trešnju plate oko 150 dinara za jedan kilogram, i zbog toga dok stigne do krajnjeg kupca, ona iznosi oko 350, gde je zarada otkupljivača preko 100 danara. Tu su proizvođači u nezgodnoj poziciji, jer svu potrebnu infrastrukturu, prihranu, đubrivo i sveukupnu logistiku snose oni, a otkupljivači trljaju ruke gotovom zaradom. Sa tim nemamo problem neka zarade, ali bi bilo dobro kad bi se naša otkupna cena bar malo povećala i uzela u obzir sva ulaganja” ,kaže mladi voćar iz Lapova.
Izvor: telegraf.rs
