Posao zavarivača je sve isplativiji u Srbiji, ali sve manje ljudi želi da radi ovaj posao iako on ima dva benefita. To su siguran posao i dobra zarada. Plata lekara specijalista u Srbiji iznosi 1.072 evra, dok prosečna plata programera iznosi oko 2.500 evra. Kako tvrdi Miloš Turinski iz “Infostuda”, jedan strani poslodavac je na projektu “Turski tok” davao mesečno čak 7.000 evra za ovakve majstore.
“Takođe, neko će reći da zavarivači zarađuju previše, a neko da zarađuju nedovoljno. To u suštini zavisi od toga da li su stalno zaposleni kod nekog ili rade po projektima. Oni koji rade po projektima koji traju po nekoliko meseci, mogu da, prema podacima koje mi imamo na Infostudu, zarade i po 3.000-4.000 evra mesečno. A prema nekim informacijama koje sam video u medijima, jedan strani poslodavac je na projektu ‘Turski tok’ davao mesečno čak 7.000 evra. Međutim, tu treba imati u vidu da se dešava da nakon završetka nekog projekta, zavarivači par meseci imaju pauzu”, objašnjava Turinski.
Posao zavarivača spada u jedan od najtraženijih. Zarada zavisi od nekoliko faktora od kojih je jedan sama tehnika zavarivanja koja se koristi u radu.
“Stalno se priča kako nam nedostaje 15.000 visokokvalifikovanih programera, a tu je reč o seniorima i mediorima, onima sa nekoliko godina iskustva. Međutim, nama nedostaje i oko 12.000 kvalifikovanih vozača, nedostaju i građevinski radnici koje uvozimo, a na pozicije higijeničara zapošljavamo ljude iz Nepala”, kaže Turinski.
U Beogradu postoji smer za zavarivača u četiri srednje škole. Jedna od njih je Tehnička škola “Zmaj” na Novom Beogradu. Pun naziv smera je “bravar-zavarivač”, a kako kaže pomoćnik direktora ove škole Jovica Sekulić, za ovaj smer nema dovoljno interesovanja.
“Nama odeljenje nije puno. Svake godine ima prostora da se upiše 30 učenika, a evo već dve godine se nije popunilo odeljenje. Moglo bi da bude mnogo više dece koja upisuju ovakve smerove, budući da ovaj posao donosi materijalnu sigurnost i da školovanje traje tri godine. To znači da neko sa 17-18 godina može odmah po završetku škole da nađe posao, gde će mu početna plata biti i 70.000 dinara, a ako nastavi da se trudi i usavršava, da naraste i na mnogo više od toga”, kaže Sekulić.
Za kraj je Sekulić otkrio da ovi obrazovni profili nisu uopšte prepoznati čak ni od strane roditelja. Ljudi smatraju da je danas sramota biti majstor. Svi bi u kancelarije za kompjuterom, ali jako greše pri upisu dece u srednje škole.
“To apsolutno nije tako. Majstor je gospodin čovek koji živi od svog vrednog rada”, zaključio je Sekulić.
Izvor: mondo.rs
