Jedna od omiljenih destinacija lovaca na skupocene podzemne gljive, tartufe, jeste Fruška gora, a tragača je sve više i u ostatku zemlje. Tartufi se, pored Srema i Mačve, traže i u Deliblatskoj peščari, kao i na planinama Rudnik, Oplenac i Kosmaj, u Obedskoj bari, u šumama Crni lud i Senajske bar, kao i u blizini reka Bosut i Lug.
Tartufi najčešće rastu u simbiozi sa hrastom, kestenom, belom topolom i lešnikom, pa se mogu naći u tim šumama. Procena je da je broj tartufara u Srbiji porastao na oko 5.000. Kako su rekli iskusni lovci, zarada po sezoni može da bude i do 30.000 evra.
– Tartufari ne žele da otkrivaju čime se bave, kao ni svoja mesta gde traže tartufe, naravno iz ekonomskih razloga. Ljudi je sve više, kod nas svako i bilo gde može da traži tartufe. Dozvola nema, pa često dolazi do sukoba, razbijaju se čak i automobili, buše gume jedni drugima, ljudi se svađaju i tuku. Sezona se sada polako završava, ali već od juna kreće nova potraga, pa će Fruška gora biti prepuna ljudi koji uz pse ili mangulice traže tartufe – rekao je Vladan Ilić, tartufar sa Fruške gore.
Koliko su tartufi zlatne gljive, govori njihova vrednost. Crni tartuf, koji je jeftiniji, košta oko 50 evra za kilogram, a beli, kraljevski tartuf može da ima cenu od nekoliko hiljada evra po kilogramu. Jedan od prvih tragača u Srbiji rekao je da se iz naše zemlje izvoze tone tartufa na nelegalan način, jer ležimo na tartufima.
Ako je na zapadu Evrope komad velikog belog tartufa 2.000 evra, kod nas košta duplo manje. Zato je sve više stranih državljana iz bogatih zemalja u okruženju dolazi ovde i bez dozvole izvozi ove gljive. Među otkupljivačima tartufa koji rade u Srbiji su oni iz Hrvatske i Slovenije.
U Hravatskoj se, za razliku od nas, tačno zna gde se mogu pronaći tartufi, a postoje i dozvole koje koštaju oko 100 evra godišnje.
– Tartufari u Srbiji godišnje mogu da zarade od 3.000 do 30.000 evra. Nismo na ove gljive obraćali pažnju dok pre dve decenije u Vojvodinu nisu počeli da dolaze italijanski lovci. To i nisu bili pravi lovci, već tartufari i nisu tražili životinje nego gljive. Danas u našoj zemlji postoji nekoliko veštačkih plantaža tartufa, ali mi nemamo brendiran proizvod kao, npr. Francuzi ili Španci, pa većina naših tartufa odlazi na crno tržište – rekao je ovaj gljivar.
Na taj način država Srbija gubi godišnje milione na švercu ovog najpopularnijeg svetskog začina, koji bi svakako mogao postati i naš poznati brend.
Koliko zapravo tartufi mogu da budu skupoceni, govore i aukcije na kojima se oni plaćaju desetinama, pa i stotinama hiljada evra. Jedan kupac iz Hongkonga je na aukciji u Italiji, pre par godina, platio dva bela tartufa čak 120.000 dolara, koji su bili teški nešto manje od kilogram, pa računica kaže da im je cena bila tri puta viša od zlata, koje se prodaje za 40.000 dolara po kilogramu.
Vladimir Potanjin, ruski milijarder, svojevremeno je njujorškom restorateru „Nelu Balanu“ platio beli tartuf, koji je bio težak oko dva kilograma, čak 95.000 dolara.
Izvor: kurir.rs
