Danas je Strasni ponedeljak, prvi dan poslednje sedmice pred Vaskrs — najradosniji praznik u hrišćanstvu. Ova sedmica, poznata kao Velika, Stradalna ili Strasna, donosi najstroža pravila posta, pojačane molitve, tišinu, duhovnu pripremu i bogate narodne običaje koji se prenose s kolena na koleno.
Naziv „strasna“ potiče od stradanja Isusa Hrista, čiji se poslednji dani kroz crkvene obrede i narodna predanja obnavljaju upravo tokom ove sedmice. Prema jevanđelju, na današnji dan Isus je ušao u hram u Jerusalimu, gde je zatekao trgovce i menjače novca. Oterao ih je, poručujući da je hram mesto molitve, a ne trgovine. Tog dana Isus je i prokleo smokvu koja nije rađala plod, što se tumači kao osuda duhovne jalovosti i neverja.
Na današnji dan u bogosluženjima se spominje i starozavetni Josif, koga su iz zavisti prodala sopstvena braća. Njegova priča posmatra se kao simbol Hristovog stradanja i izdaje.
Narodni običaji i verovanja u Strasnoj sedmici
U mnogim krajevima Srbije Strasna nedelja se dočekuje u znaku tišine, molitve i žalosti zbog Hristovog stradanja. Pevanje, veselje i igre su zabranjeni, a post biva dodatno pooštren. Zanimljivo je da je u pojedinim krajevima post bio primenjivan čak i na stoku, verujući da tako cela kuća biva očišćena i blagoslovena.
U Istočnoj Srbiji i Leskovačkoj kotlini supružnici su se tokom Strasne nedelje uzdržavali od bračnih odnosa. Na Kosovu, prvi dan ove sedmice poznat je kao „strašna nedelja“, a tada se farba prvo vaskršnje jaje — strašnik, koje prema verovanju štiti dom od straha, bolesti i nevremena.
Svaki dan Strasne sedmice nosi svoje značenje i simboliku, a vernici kroz molitvu i običaje dublje proživljavaju Hristovo stradanje.
Veliki (Strasni) ponedeljak — Početak tišine i posta
Dan kada je Isus pročistio hram u Jerusalimu i osudio duhovnu jalovost proklinjanjem smokve. Obeležava početak najstrože duhovne i telesne pripreme. Hrana se konzumira jednom dnevno, na vodi, a u nekim krajevima čak i stoka “posti”.
Veliki utorak — Zavaliti utorak i dan tihih dela
Poznat i kao Zavaliti utorak, ovaj dan protiče u tišini i uzdržavanju od hrane sve do večeri, kada se eventualno pije samo voda. Posebno se naglašava vrednost tišine i dobrih dela učinjenih bez svedoka.
Velika sreda — Dan izdaje i jeleosvećenja
Dan kada se sećamo Judine izdaje. U crkvama se služi sveta tajna jeleosvećenja — pomazivanje osvećenim uljem za duhovno i telesno isceljenje. U nekim krajevima tada počinje farbanje vaskršnjih jaja, a u žalosti se farbaju u crno. U Negotinskoj krajini bere se burijan — biljka za koju se veruje da štiti od bolesti i zla.
Veliki četvrtak — Dan Tajne večere i molitve
Dan posvećen sećanju na Tajnu večeru i ustanovljenje pričešća. U narodu se obeležava molitvom i simboličnim obredima. Žene često puštaju zapaljene sveće niz reku, kao molitvu za duše preminulih. Pripremaju se jaja i hleb za Vaskrs.
Veliki petak — Dan Hristovog stradanja
Najtužniji dan u hrišćanstvu. Isus je raspet, a crkve obavija tišina. Liturgije nema, zvona ne zvone, već se oglašavaju klepala. Tog dana ne rade se kućni poslovi, ne peva se, niti se priprema hrana. Post je najstroži, često bez unosa vode. Farba se prvo vaskršnje jaje — čuvarkuća.
Velika subota — Dan tišine i čekanja
Dan tihe tuge i pripreme za radost Vaskrsenja. U kućama se meša uskršnjak, pripremaju se jaja i posebna jela, ali bez veselja. Uveče počinje Vaskršnje bdenje, koje označava prelazak iz tame stradanja u svetlost Uskrsnuća.
Izvor: ona.telegraf.rs
