Zakazivanje specijalističkih pregleda pacijentima u Srbiji zadaje najviše muke. Iako se zakazuje svakodnevno, pa pacijenti više ne moraju da idu u domove zdravlja od 1. do 5. u mesecu, termina uglavnom – nema. Iz tog razloga Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) dužan je da pacijentu refundira troškove za određene usluge, ukoliko ih obavi privatno.
Ono što mnogi ne znaju, je da deo dijagnostičkih pregleda, na koje pacijenti u državnoj ustanovi moraju da čekaju duže od 30 dana, imaju pravo da urade privatno, a da im RFZO refundira troškove.
Pravilnik RFZO podrazumeva povraćaj novca, ali samo za određenu dijagnostiku i ako ispunite tražene kriterijume: da je zdravstveno stanje bilo hitno (da je život bio u opasnosti) ili da ste u drugom stanju.
„Kada pacijenti donesu potvrdu lekara da ne mogu da ostvare zdravstvenu uslugu u državnoj ustanovi u roku od 30 dana i da su je ostvarili u privatnoj, njihova kompletna papirologija ide pred Komisiju. Tamo se utvrđuje da li je zdravstvena usluga koju su dobili privatno bila ‘hitna’, da li im je život bio u opasnosti ili su ‘mogli još da čekaju’. Dešava se da ukoliko nije bilo hitno, refundacija bude odbijena. Osim kriterijuma ‘hitna medicinska pomoć’ , možda bi trebalo uvesti i ‘neophodna pomoć’ za zdravlje. Jedini pacijenti kojima se uvek odobravaju refundacije su – trudnice“, kaže za Nova.rs radnica u RFZO.
Pravilnik nalaže da „zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova ne može da pruži u roku od 30 dana, osiguranici mogu da obave u drugoj ustanovi, a da troškove refundiraju u filijali zdravstvenog osiguranja”. To zapravo znači da građani mogu da traže refundaciju za sve zdravstvene usluge za koje nije propisano “utvrđivanje liste čekanja”.
“To su dijagnostički pregledi, laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i specijalističko-konsultativni pregledi, ukoliko nisu pruženi u roku od 30 dana od dana javljanja zdravstvenoj ustanovi, a čije troškove je osigurano lice platilo privatnoj praksi”, objašnjavaju za Nova.rs u RFZO.
Da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno je da mu zdravstvena ustanova, koja nije u mogućnosti da u roku od 30 dana pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, izda potvrdu o nemogućnosti pružanja te usluge. Osiguranici imaju mogućnost da o svom trošku tu uslugu dobiju u privatnoj praksi, a da novac refundiraju od zdravstvenog osiguranja.
Pacijenti koji obave pregled kod privatnika, zahtev za refundaciju podnose u matičnoj filijali RFZO, na “pdf obrascu REF1”. Uz zahtev prilažu potvrdu o nemogućnosti pružanja usluge “obrazac PZ”, kompletnu medicinsku i računsku dokumentaciju (originalni fiskalni račun i račun na ime i prezime).
Rok za donošenje rešenja je 30, odnosno 60 dana od dana podnetog zahteva.
Ovi zahtevi idu na procenu komisije u filijalu, koja donosi krajnju odluku.
“Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguranom licu biti vraćen. Osigurano lice RFZO nema pravo na refundaciju troškova za usluge koje nisu hitne. Hitna medicinska pomoć je neposredna-trenutna pomoć koja se pruža da bi se izbegla životna opasnost, kao i pomoć koja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu da bi se izbeglo oštećenje zdravlja ili smrt”, kažu u Fondu.
Mali broj građana, pre svega iz neznanja, uspe da refundira troškove usluga kod lekara u privatnoj praksi, a prema podacima RFZO, tokom 2022. godine refundirano je tek nešto više od 410.000 dinara. Problem je što je ljudima često skuplja šetnja od lekara do lekara i prikupljanje papirologije, nego plaćanje privatnoj klinici.
„Ustanovama koje daju papir pacijentu da nemaju termin za određeni pregled, nakon čega oni isti obave privatno, novac koji država refundira, skida sa budžeta bolnice, pa se direktorima ne isplati da često izdaju pomenute potvrde“, objašnjava sagovornica “Nove” iz Fonda.
Izuzetak u Pravilniku Fonda su one medicinske usluge na koje najduže čekamo, snimanja i pregledi, za koje refundacije – nema. To su sve zdravstvene usluge za koje je propisano “utvrđivanje lista čekanja”, a u njih spadaju magnetna rezonanca, skener dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda bajpas hirurgijom, ugradnja endoproteza kuka, na koju pacijenti neretko godinama čekaju. Refundacija ne važi ni za redovne kontrolne preglede, kao ni za neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled.
Izvor: nova.rs
