Dan pred Božić je najradosniji hrišćanski praznik, poznat kao Badnji dan i Badnje veče. To je poslednji i najstroži dan Božićnog posta, kada ujutru domaćini odlaze da iseku badnjak. Za badnjak se najčešće uzima hrastovo drvo, koje se te večeri unosi u kuću i tako označava početak božićne svetkovine.
Običaj na Badnji dan je da se uveče, nakon unošenja badnjaka, cela porodica okupi za trpezom, pomoli se Bogu, jedni drugima čestitaju Badnje veče i sednu za trpezu. Večera je posna, a ono što se najčešće nalazi na trpezi jeste prebranac, riba, kiseli kupus, salata, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici, orasi…
Postoji mnogo verovanja u Srbiji kao i običaja koji se tiču Badnjeg dana, ali ova tri su najrasprostranjenija.
Veruje se da na Badnji dan ne treba ništa da se pozajmljuje iz kuće, a ako ste ranije nekome nešto pozajmili, trebalo bi da vratite to nazad jer se smatra da da ono što pripada kući ne treba da bude van nje na ovaj dan.
Krcaju se orasi na Badnje veče i to da bi se videlo kakvu će ko imati sreću tokom godine. Svaki ukućanin treba da razbije orah, a ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je krcao. Ako ne bude dobro, veruje se da ta osoba neće imati sreće te godine, kao i da neće biti dobrog zdravlja.
Na Badnji dan se kao i na Božić, ne treba ni sa kim svađati jer se smatra da će onaj ko se svađa, neće imati sreće cele godine.
Izvor: espreso.co.rs
