U planinskim selima su voćnjake prekrili sneg i led, ali posla u njima ipak ima na pretek. Specijalna ekipa orezivača iz Brusa, stigla je na vrhove Kablara, koja tokom zimskih meseci uradi veoma važno orezivanje voćki, od koje zavisi berba u toku letnjih meseci.
– Orezivanje je krenulo još pre Svetog NIkole, mi od tada ne prekidamo posao, osim za praznike, kada smo išli kući da provedemo vreme sa porodicom. U zavisnosti koje je voće, zavisi i naš učinak. Tehnika orezivanja zavisi od voća jer nije svako stablo isto. Treba videti sve nepravilne i nerodne grane i odseći ih da ne bi ugrozile one koje su rodne. – rekao je za RINU, Dragoje Pavlović.
Nakon što završe orezivanje u visinskim zonama, na preko 1000 metara nadmorske visine, oni odlaze u Miokovce, koje su poznate po žutom zlatu. Njihov rokovnik rezervisan je čak do kraja aprila.
– Ljudi počnu već u jesen da zakazuju, jer je velika potražnja. U našoj ekipi imamo pet članova, i satnica je oko pet evra po čoveku, koji za jedan dan mogu da pređu površinu preko čak jednog hektara, što uopšte nije malo. Nakon orezivanja šljiva prelazimo na krupnije plodove, od jabuka, kajsija, krušaka i ostalo, rekao je on.
Ma koliko izgledalo lako, orezivanje voća je težak posao. Svima su poznati dobrobiti orezivanja, međutim na rezaču je velika odgovornost. On svojim znanjem i umećem reguliše rod i kvalitet budućih plodova. Rezač koji je dobar, mora da poznaje fiziologiju biljaka,kao i karakteristike rodnih grančica, gde se nalaze rodni, a gde lisni pupoljci i na koji način se koja vrsta voća orezuje.
Izvor: rina.rs
