Otac Gligorije poznat je široj javnosti, često iz emisija u kojima gostuje i govori na razne životne teme. On ispoveda zatvorenike a jednom prilikom je za medije rekao da je i u zatvoru i na slobodi čovek stvoren po slici Božjoj, te da svi, pa i oni koji su počinili najteže zločine, moraju da imaju priliku za oprost.
U poslednje vreme vlada trend čuvanja kućnih ljubimaca, za koje se ljudi jako vežu, pa su neutešni nakon što ih izgube. Neretko, utehu pronalaze u crkvi, a otac Gligorije priznao je sa kakvim se situacijama sretao u praksi.
“Ljudi dolaze u crkvu, pitaju me šta mogu da uradim za svog kućnog ljubimca”, započinje otac Gligorije, pa objašnjava:
“Oni koji za sebe kažu da su pravosalvni hrišćani, znali bi da je to potpuno nespojivo s onim šta životinja predstavlja u celokupnoj tvorevini i načinu na kojima nam je dato da se brinemo o njima… Ta vrsta molitve posthumne ne postoji za životinje i to ne zato što je neko nekada bio zadrt nego zbog same logike čitave tvorevine i prave brige za životinje. Pitanje je zašto uopšte imamo potrebu da radimo nešto što našim ljubimcima ne treba umesto da izražavamo pravu brigu o njima… To nije prava briga”, kaže otac Gligorije objašnjavajući same postulate hrišćanstva a u njemu i pravoslavlja.
“Divno je što postoji prostor na kom životinje nakon nestanka s lica zemlje mogu da se sklone, da to bude organizovano. Verski obredi i paljenje sveća za životinje u nekim drugim religijama možda postoje ali u pravoslavnom hrišćanstvu ne postoje. Ne zato što je neko to zabranio nego zato što to nema logiku staranja o njima. Životinja je sastavni deo čovekovog postojanja i briga o njima je briga o našoj planeti ali molitva za životinju posle smrti…”, objašnjava on.
On je potom sve pobliže objasnio ovako:
“Mi smo životinjama ukinuli funkcionalnost i smeštamo ih da budu kućni ljubimci, dajemo im krštena imena, što se prvi put dešava u našem vremenu, ceo pristup je o nama samima i nije poenta u našem psu ili mački kog beskonačno volimo i vidimo da pati, strada, tužan je ili srećan ali mu često dajemo one vrednosti koje mi shvatamo kao patnju ili radost”, kaže otac a onda je pričom iz svog života objasnio suštinu.
“Moje ključno pitanje je da li je psu potrebna takva vrsta brige…u smislu slavljenja rođendana, garderobe, smešnih naočara… cipelice čak imaju smisla i ne zvuče ludo jer se zimi ulice posipaju solju”.
“Hvala Bogu, što bi rekli”, reagovao je otac Grigorije na rezultate ankete u kojoj je 81 odsto građana bilo protiv verskih obreda za sve.
Izvor: espreso.co.rs
