“Došla sam ovde pre 33 godine. Mislila sam da me čeka sve… Ali su me prevarili”, započinje svoju ispovest Cvijet C. (60), bivša atletičarka koja je krenula za Austriju, i tamo ostala trideset godina, kako kaže, sasvim slučajno.
Ona je u jednom bečkom kafiću gde čeka penziju, za Telegraf otkrila detalje gastarbajterskog života u inostranstvu.
“Došla sam ovde pre 33 godine. Imala sam muža, bili smo jako poznati u atletci imamo i mnogo osvojenih nagrada, svi pehari skoro su ove u kafani. Bilo nam je obećano sve, imali smo nešto novca, a onda ga je ponestalo. Sva ta obećanja, pala su u vodu i mi smo ostali da se borimo sami. Prala sam najgore sudove, čistila toalete i sve najgore poslove radila. Imam dvoje dece, sin je u Švajcarskoj a ćerka mi je ovde, radi u školi”, kaže Cvijeta.
Nije ni slutila da će posle toliko godina uspeti da se ostvari u inostranstvu i postane, sam svoj gazda. Cvijeta već tri decenije živi u Beču ali najveća želja joj je da se vrati u Srbiju.
“Godine su prolazile, radila sam mnogo, odricala se svega, a onda sam uspela da otvorim ovu kafanu u kojoj sada čekam svoju penziju. Ne mogu da kažem da je bilo lako, bilo je jako teško i ljudi misle da ovde cveta cveće, ali zaista nije tako. Ovde se puno radi, svi jure novac i materijalne stvari, a najbitnija je porodica. Ostala sam bez muža, znala sam da moram da nastavim dalje, tako je i bilo. Izvela sam decu na pravi put, a sada planiram da uživam u minulom radu, valjda sam zaslužila nakon toliko godina mučenja i odricanja”, kaže ona.
Kako tvrdi, da može, već sutra bi se vratila u Srbiju.
“Ja bih se sutra vratila u Srbiju, tamo je najlepše i smatram da svako ko želi ovde da dođe, mora da zna da situacija nije kao pre, nekada, pre dve deceije je bilo lakše i lepše, sada je to druga priča. Kod nas je najlepše, zaista tako mislim. Naši ljudi imaju ono što niko nema – ljudskost”, priča Cvijeta i dodaje:
“Ovde ima sjajnih ljudi, ne mogu da kažem, lagala bih da kažem suprotno, ali kao i svuda, svakakvih nas ima”, istakla je Cvijeta.
Danas, kada je ostvarena žena i majka, za naše ljude ima posebnu poruku.
“Nemojte ići iz Srbije, najlepša je i tamo je najbolje. Da mogu sutra bih se vratila, ali su mi deca ovde i moram da budem tu, ali često idem u Srbiju. Imamo ovde prijatelje, to mi je super i naši ljudi dolaze stalno u lokal, pa pričamo na našem jeziku, to zataška svu nostalgiju”, poručuje Cvijeta.
Izvor: telegraf.rs
