Tržište nekretnina ostalo je imuno na ekonomsku i energetsku krizu, interesovanje za kupovinu nije opalo, pa su cene kvadrata u zemlji u većini gradova i opština porasle u proseku između 10 i 15 odsto. Ta činjenica ide na ruku i mnogim lokalnim samoupravama jer će povećati porez na imovinu u 2023. godini i na taj način sliti više para u budžete.
Doduše ima i onih sredina, poput Novog Sada, gde će ovaj namet ostati na istom nivou kao i u 2022. godini. Takvih izuzetaka je malo, pa je gotovo izvesno da će u većini lokalnih samouprava ove obaveze po novim rešenjima biti veće. Stepen tog uvećanaja zavisiće od vrste nepokretnosti, ali i zone u kojoj se nalaze jer je i ove, kao i prethodnih godina, zabeleženo da vrednost stanova, kuća ili garaža, u nekim nije rasla dok je u drugim skok bio značajan.
Slična je situacija i sa poslovnim prostorom i zemljištem gde ima situacija da je cena kvadrata kvadrata uvećana i za više od 100 posto. Takav je slučaj u Majdanpeku gde je cena šumskog područja povećana za čak 135 procenata u poređenju sa prošlom godinom. U toj opštini je zabeleženo uvećanje cena stanova u prvoj zoni i gradskom području za 50 posto u kojima je zabeležen i najveći je najveći promet nekretnina.
U susednom Boru je pak ovaj namet značajno niži, iako i tamo raste cena kvadrata nekretnina. Tako će žitelji ovog rudarskog grada, u 2023. godini, porez na imovinu plaćati tri do četiri odsto više nego ove godine i to u zavisnosti od nekretnine i zone, što neće biti značaniji izdatak za vlasnike.
I u Kragujevcu je situacija šarolika, pa će vlasnici stanova, kao i vlasnici kuća na periferiji ovog grada imati veći porez na imovinu, dok će porez na kuće u ekstra i prvoj zoni biti manji. Primera radi, za porez na kuću od 100 kvadrata koja se nalazi u ekstra zoni ove godine je bilo potrebno izdvojiti 7.509 dinara, dok će u 2023. za istu nekretninu biti manji za 2.395 dinara, odnosno iznosiće 5.114 dinara.
Isti će biti i iznos poreza za kuće u prvoj zoni istih karakteristika građene 1971. godine, odnosno važiće umanjenje od 799 dinara.
Istovremeno vlasnici kuća na periferiji će pak dobiti veći račun i to od 178 do 333 dinara. Veći namet će biti i za stan od 55 kvadrata u ekstra zoni i to za 661 dinar, dok će za istu nekretninu u prvoj uvećanje biti 600 i drugoj 476 dinara.
I Piroćanci će u nekim od pet postojećih zonama morati da izdvoje više para jer je kvadrat uvećan. Najveći skok je zabeležen za stanove u prvoj zoni gde je kvadrat sa prošlogodišnjih prosečnih 68.000 skočio na 73.696 dinara. Slična situacija je i sa poslovnim prostorom koji je u prvoj zoni zabeležio skok za skoro 8.000 i iznosi 99.667 dinara.
Za razliku od njih, situacija u Čačku je obrnuta jer su cene kvadrata najmanje skočile u prvoj zoni, a značajno više u onim na periferiji, odnosno četvrtoj i petoj zoni. Zbog toga će vlasnicima stanova u prvoj zoni porez biti uvećan za jedan, a za one u trećoj i četvrtoj zoni 11 odsto, dok će za vlasnike ovih nekrtetnina u petoj zoni porez biti veći za 9 odsto.
Slična je situacija u ovom gradu i kod kuća za stanovanje, čija cena kvadrata u prvoj zoni nije korigovana, što znači da će vlasnici dobiti rešenje isto kao i ove godine, dok će oni koji ih imaju u trećoj platiti 20 odsto više nego ove godine. Nešto bolje će proći vlasnici ovih nekretnina u četvrtoj i petoj zoni gde će uvećanje biti 11, odnosno devet odsto.
Što se tiče Nišlija, gradska vlast je odlučila da se od januara porez na imovinu uveća za oko 15 odsto, ali i da se spoje prva i druga zona u jednu. Tako će nakon ovakve odluke za stan 20 godina star na Bulevaru Nemanjića, za 60 kvadratnih metara, na koji je porez na promet plaćao oko 7.200, sada morati da izdvoji oko 9.000 dinara.
Što se tiče Beograda, vlasnici nekretnina će od sledeće godine dobiti račune za plaćanje poreza uvećane do 5 odsto, iako su cene nekretnina u poslednjih 12 meseci skočile u gotovo svih 14 zona značajno više.
Naime, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, stanovi i kuće u Beogradu u staroj gradnji poskupeli su oko 17, a u novogradnji oko 13 odsto. Primera radi, aktuelna prosečna cena kvadrata nekretnina za utvrđivanje poreza na imovinu za 2022. godinu u prvoj ekstra zoni stanovanja za stan iznosi 247.720 dinara, dok je za kuću taj iznos nešto manji – 232.110 dinara, a za garaže i pomoćne objekte 104.560 dinara. Cene su najniže u takozvanoj osmoj zoni, gde je prosečna cena kvadratnog metra stana 43.428 dinara, kuće 35.201, garaže i pomoćnih objekata 17.902 dinara.
Poreski savetnik Đerđ Pap objašnjava da se porez na imovinu utvrđuje na osnovu tržišne vrednosti nekretnine u datoj, odnosno prethodnoj godini dok odluku o zonama propisuje lokalna samouprava i ona mora da se donese do 30. novembra za sledeću godinu.
– Tržišna vrednost se množi sa brojem kvadrata nekretnine i na to se obračunava porez. Povećanje od pet odsto vrednosti sigurno nije realni odraz stvarnih tržišnih vrednosti nepokretnosti u ovoj godini u Beogradu jer svi znamo koliko su cene rasle – objašnjava Pap.
Rokovi za plaćanje
Inače, rokovi za plaćanje poreza na imovinu građana ostaju isti kao i u prethodnom periodu. Porez se plaća u četiri dela, prvi do sredine februara, drugi do sredine maja, treći do sredine avgusta i poslednji do sredine novembra. Do dobijanja poreskog rešenja, građani plaćaju iznos kao za poslednji kvartal 2022. godine, a razliku bi trebalo da uplate do najkasnije do aprila, kada obično stižu poreska rešenja za tekuću godinu.
Izvor: blic.rs
