Bračni par Đoković, Novak i Jelena, važe za jedan od onih parova koji gde god da se pojave privlače mnogo pažnje. O njihovom bračnom životu priča se i piše čak i kada nema nikakvog povoda za to.
Oni su u braku nešto više od 8 godina, a njihova ljubav je počela još u srednjoškolskim danima. Zbog obaveza koje su imali, održavali su vezu na daljinu, i to kada je Jelena otišla u Milano na studije, ali odluka Novaka Đokovića nakon njenog povratka bila je da ozvaniče njihovu vezu, pa ju je i zaprosio 2013. godine.
– Iznajmio sam tada dva balona, u jednom smo bili Jelena i ja, a drugi je trebalo da pusti poruku na kojoj piše: „Hoćeš li da se udaš za mene?“ Međutim, balon se zapalio i tu je nastao problem. Jelena je počela da paniči: „O Bože! Imamo rupu u balonu!“ kada se u tom trenutku pojavio drugi balon sa porukom. Nakon što se Jelena okrenula da vidi šta piše, ja sam kleknuo i izvadio prsten. Tako smo se verili! – ispričao je Novak jednom prilikom, a njihovo venčanje održalo se 12. jula 2014. na Svetom Stefanu u Crnoj Gori. Nakon četiri meseca, u Monte Karlu, njihov sin Stefan došao je na svet.
– Svet mi se okrenuo naopačke kada sam dobio sina. Do tada mi je tenis bio sve i sve se vrtelo oko mene. Zbog mene su se moji najbliži žrtvovali, kako bih ja davao svoj maksimum na terenu. Tako sam zbog prirode posla postao sebičan. ALi odjednom se sve promenilo. Morao sam u početku sebe da podsećam da više nisam sam, da imam sina. Pomagali su mi u tome supruga, majka, otac, braća… Sada kada dođem kući sa treninga, ostavljam reket i ne razmišljam o tenisu. Trudim da budem najbolji muž, otac i teniser. Jeste zahtevno, ali nije nemoguće – rekao je Novak u emisiji „Da možda ne“ dodajući ponosnoda je njihova ćerkica dobila ime po planini Tara, koja je divlja i koja sakriva svoje tajne, sve do trenutka dok ne dođete do nje i pokažete joj divljenje.
Međutim, iako je doživljavao najlepše životne trenutke, čekao ga je težak period u karijeri, kada su ga zadesile povrede koje je morao što pre da sanira, ali se on oglušio o savete doktora.
– Igrao sam sa bolovima, a nakon što sam se vratio iz Australije, bilo je jasno da moram da se operišem. Nisam baš ljubitelj noža i bolnica… Prvih mesec dana nakon intervencije bio sam mnogo razdražljiv i emotivan. Rekao sam da više neću da se bavim tenisom! Sumnjao sam u sebe, nisam verovao da mogu da se vratim na teren, izgubio sam optimizam. Moja porodica je sve vreme verovala u mene, ali smatrali su da mi treba duža pauza. Nisam ih poslušao! Opet sam se prebrzo vratio na teren iako su me doktori i tadašnji trener Andre Agasi savetovali da to ne radim – rekao je. Ova ga je odluka mogla skupo koštati na terenu, ali on kaže da mu je najveća motivacija da se vrati na svetski vrh bila slika koju je imao u glavi – da ga Stefan i Tara gledaju dok ponosno diže trofej na grend slemu.
– Najemotivniji trenutak u karijeri i životu desio se na Vimbldonu 2018. Stefan je imao manje od pet godina, a deci ispod pet godina ne dozvoljavaju da uživo gledaju meč, pa su ga doveli tek na kraju… Gledao me je sa trofejom! Aplaudirao je, a zatim video sebe na ekranu, pa rekao: „Eno Stefana!“ Nikad se nisam osećao ispunjenije.
Iako svoje fanove širom uglavnom obraduje pobedama, svestan da se njegov narod i navijači i te kako nerviraju dok gledaju njegove utakmice.
– Ljudi mi kažu, kada ih sretnem na ulici: „Duguješ mi paklu cigareta, sve sam ispušio zbog tebe“ ili „Živce si mi iskidao.“ Čujem razne komentare i dok sam na terenu. Ali ja znam da je to sve iz želje da pobedim. Nikada nisam voleo da gubim, jer ne podnosim poraz! Zbog toga ponekad nastrada reket ili opsujem. To je moj način pražnjenja i ne stidim se toga, ali se i ne ponosim. Zato su molitve veoma bitan deo moje rutine i borbe sa samim sobom – iskren je Novak koji pored vere u Boga, najveću podršku i pozitivnu energiju, ali i najbolje savete dobija od svoje porodice na čelu sa suprugom Jelenom.
– Jelena mi je najveća podrška, veoma je sposobna, ambiciozna i jaka. Ali, sa njom se najviše i svađam. Ne naređujem joj, jer ja to ne volim da radim, samo se raspravljamo, ali najslađe je kada se mirimo.
U Jelenu ima puno poverenja, upravo o tome govori i činjenica da joj je prepustio da vodi Fondaciju „Novak Đoković“, koju je on osnovao pre 16 godina.
– Jelena je na čelu moje fondacije i radi izuzetan posao. Uspešno smo organizovali humanitarne večere u Njujorku i Londonu, na kojima smo prikupili više od tri i po miliona dolara pomoći za siromašnu decu.
– I kada završim profesionalnu karijeru, nastaviću da ga igram rekreativno. Prosto, volim tenis – odluka je Novaka Đokovića koja je obradovala mnoge.
Izvor: story.rs
