Od pamtiveka u srpskom narodu važi nepisano pravilo što se tiče imanja, naročito na selu. Prema običajima i tradiciji, ženski potomci se ne uzimaju u obzir prilikom podele nasledstva. Srpska tradicija nalaže da muška glava ostaje u kući, a žensko će se udati. Shodno tome, žene često i ne traže svoj deo, već ga se po pravilu odreknu u korist brata.
Tako je bilo i sa majkom tridesetčetvorogodišnje Marije Stanković iz Niša, koja je morala na sud da bi dobile deo onoga što joj sleduje. Sve se dogodilo pre deset godina.
“Moja majka se odrekla nasledstva u korist svog brata, što se tiče imovine njene majke, moje babe. A što se tiče imovine njenog oca, mog dede, on je, za života ugovorom o poklonu prepisao sve što je imao mom ujaku. Dakle, moj ujak je od roditelja dobio sve, a moja majka ništa”, ispričala je Marija svojevremeno i dodala:
Nakon što su majka i deda napustili ovaj svet, Marija je odlučila da zatraži svoj deo. Pokrenula je postupak za nužni deo, odnosno za deo nasledstva na koji imaju pravo potomci bez obzira na to kakvo je raspolaganje imovinom za života.
“I taj nužni deo je pola od zakonskog dela, koji bi se takođe delio na dva naslednika. Dakle, to je jedna četvrtina nasledstva. A pošto smo sestra i ja pravno nasledile našu majku, bile smo direktni naslednici, pa smo tužile ujaka za taj nužni deo. Na kraju smo potpisale neki sporazum, uzele smo nešto novca. To nije bilo malo jer smo se obe stambeno obezbedile, ali nije bilo onako kako je trebalo”, objašnjava Marija.
Nišlijka priznaje da u trenutku kada su pokrenule postupak ona i njena sestra nisu imale novca za advokata. Takođe naglašava još jednu bitnu stvar koja se kosi sa predrasudama koje vladaju u vezi sa raspodelom nasledstva.
“Moja majka je bila visokoobrazovana, bila je pedijatar. Ona je bila obrazovanija od mene. Ja imam završene samo osnovne studije, ona je imala specijalizaciju. Ali to očigledno nema nikakve veze jer se ona zbog patrijarhalnog ubeđenja i načina na koji su je vaspitavali odrekla svega u korist brata. Odmalena su veličali tog brata, on je bio bog iako njoj nikad u životu nije pomagao. I oni su nas faktički posle izopštili iz porodice. A majka da je zaista mislila o nama, ona bi to uradila na vreme. Ali ona je stavila svog brata isped svoje dece. A to jedan roditelj ne treba da radi”, zaključuje Marija koja se na kraju izborila za svoja prava.
Izvor: zadovoljna.nova.rs
