“Svi su mi govorili da sam lud”, prića se mladi Nikola koji je već neko vreme žitelj Fruške gore ali i ponosni vlasnik kuće za koju ne plaća nijedan račun!
“I majstori kad su došli bili su u fazonu, druže šta ti zamišljaš, al ajde kad nas plaća… Međutim, kad smo završili, rekli su auuu, kao da je iz američkih filmova”, kaže Nikola, po zanimanju frilenser, veb dizajner i veb grafičar, kog jako interesuje energetika. Zahvaljujući tome većinu stvari je lično osmislio i u delo sproveo po principu “uradi sam”.
On nažalost nije pokazao unutrašnjost kuće, ali ako je suditi prema “fasadi”, deluje kao pun pogodak. Bojom, izborom materijala, veličinom i oblikom podseća na planinsku kućicu i lepo se uklapa u prirodu. Ima i krovni prozor kako bi noću dok leži mogao da gleda zvezdano nebo.
Kuća je opšivena daskama sibirskog ariša koji traje po 500 godina, drvo je koje diše, ne mora ni da se farba, pusti svoju smolu…
Nikola kaže i da o zidanju i gradnji kuća nije znao ništa, ni o ciglama, kao ni o materijalima, ali da je želeo baš takvu kakva ona sada jeste. Ispred je veliki natkriveni trem, stvoren za uživanje, ispijanje kafe ili domaći ručak uz pivo kad mu dođe društvo. A okolo, debela hladovina.
Po Fruškoj gori, ima vikendica, kuća i viletina, ali ne ovakvih. Ono što Nikolu razlikuje od drugih jeste činjenica da je vlasnik potpuno autonomne, samoodržive kuće koja samu sebe “izdržava” i za koju Nikola ne plaća nijedan račun – ni za vodu, ni za struju, zabeležio je u svom prilogu na Jutjubu Marka Žvaka.
Nikola nije na električnoj mreži zahvaljujući solarnim panelima koji mu proizvode struju za kućne aparate i internet mrežu. Njima upravlja na dugme, preko ekrana, na kom se uvek vidi i koliko su mu pune baterije, koje inače nisu jeftine – 4 komada za 100.000 dinara. Ima i zamrzivač u kom na par sati rashladi piće za društvo, a frižider mu leti stoji uključen non-stop.
Kuća inače ima internet i sve drugo što imaju i ostale klasične kuće.
Što se tiče vode, Nikola skuplja kišnicu kojom se kupa i koristi je u domaćinstvu. Sam je osmislio i sistem za prikupljanje i filtriranje, po principu uradi sam, a ovom vodom se i kupa. Kišnicu sa dva oluka skuplja u “kišnjičaru” od tri kubika, smeštenu ispod trema. Pod olukom mu je prvi mehanički filter, koji odstranjuje lišće i prljavštinu, a onda ona ide još kroz dva-tri slična poput UVC lampe i aktivnog uglja. Hlor ne sipa.
Prošlu zimu proveo je u kući – ima izolaciju, grejanje, radijatore. Greje se na drva a dok se zimi greje istovremeno mu se greje i bojler. Leti ide bos i tušira se hladnom vodom na spoljnom tušu pored kuće. Otkad tako radi, kaže, nije bio bolestan sigurno pet godina, a pre toga, seća se, minimum pet puta godišnje.
Nikolina kuća energetski funkcioniše kao mobilni telefon: Kao kad puniš mobilni, prikačiš ga na punjač a moj punjač su solarni paneli.
A zimi? Tada je sunce nisko pa solarni paneli ne mogu uvek da “održe” kuću pa tad u igru ulazi i agregat. Ceo “krvotok” njegove kuće ima niz izmenjivača, grejača… Deo vode koristi i iz obližnjeg bunara. Njegova kuća je “pametna” pa su mu na glasovnim komandama i senzorima i kamere, sijalice, količina vode u tanku i količina struje u baterijama… Kad lepo zamoli Siri, koju u šali naziva domaćicom svoje kuće, ona mu odradi sve. Jedino što, nažalost, ne može jeste da cepa drva.
I WC je rešio “prirodno”. Ima septičku sa tri komore u koju se ubacuje razgrađivač poput “probiotika” za septičku, koji prečišćava sve masnoće i prljavšine, a kad se proces završi iz treće komore izlazi samo mineralizovana voda. Nikolina septička jama prostire se gotovo celom dužinom placa na čijem je kraju ogroman hrast koji tu vodu “popije”. A hrast može da popije, kaže Nikola, i do 200 litara vode dnevno.
Izvor: kurir.rs
