Vlasnik, direktor i glavni i odgovorni urednik novinske agencije FoNet, Zoran Sekulić, preminuo je nakon kraće bolesti u 67. godini. Tokom svoje karijere, ostavio je dubok trag u novinarstvu. Prenosimo delove njegovog intervjua iz emisije “Da sam ja neko”, u kojem je govorio o profesiji, više od 40 godina svog rada, društvu, ali i o šansama koje nove generacije imaju, kao i o neodustajanju od borbe za bolju zemlju.
Sekulić je bio urednik i osnivač agencije FoNet. Po obrazovanju pravnik, novinarstvo je zavoleo još kao saradnik na Radio Beogradu 202, da bi potom narednih deset godina radio u Tanjugu. Nakon neslaganja sa uređivačkom politikom, podneo je ostavku na mesto urednika političke rubrike. Uz pomoć prijatelja i, kako kaže, “štapa i kanapa”, osnovao je prvu privatnu novinsku agenciju, FoNet, koja je, uprkos svim pokušajima raznih vlasti da je ugase, opstala i do danas.
Teško bi bilo pobrojati sve svetske gradove odakle je bio specijalni izveštač ili naslove njegovih agencijskih i novinskih tekstova, kao i audio i TV priloge objavljene u Srbiji i regionu, koji su često citirani u mnogim inostranim medijima. On je bio svedok svih jugoslovenskih, srpskih i regionalnih kriza, ratova, pobuna i stradanja. Uprkos pritiscima i nepristojnim ponudama, ostao je dosledan i veran “malom” čoveku.
Sekulić je novinarstvom bavio 41 godinu, kako je rekao u emisiji, “u četiri države”. Kada je imao 35 i po godina, osnovao je FoNet u februaru 1994. godine. Inače, u Tanjugu je bio najmlađi urednik političke rubrike.
Govoreći o ratu u Bosni, Sekulić je naveo da je Tanjug promenio svoju uređivačku politiku i stavio se pod kontrolu Slobodana Miloševića, što je bio jedan od razloga njegovog odlaska.
“Učio sam novinarstvo koje je počivalo na principu da su činjenice svete, a komentari slobodni. Od prvog dana kada sam ušao u profesiju, tako i danas, ne odustajem. Nažalost, danas živimo u vremenu u kojem činjenice više nikog ne interesuju, ni u medijima. Ljudi se danas opredeljuju prema emocijama i uverenjima”, rekao je Sekulić.
On smatra da su se promenile vlasti, ali i novinari, te da danas novinarstvo u velikoj meri, pod političkom kontrolom, doprinosi stvaranju privida. Kako kaže, nijedna vlast od 90-ih naovamo nije tretirala medije kao deo javnog interesa, a kamoli kao sredstvo demokratskog procesa. Mediji su, prema njegovom mišljenju, često korišćeni za promociju vlasti ili za obračun s neistomišljenicima.
“Kako su se pojavljivale nove tehnologije, novinarstvo je postalo efemernije, dok su alati za zloupotrebu medija i manipulaciju javnim mnjenjem postali efikasniji”, naglasio je Sekulić, dodajući da su vlasti u poslednjih 13 godina “usavršile” korišćenje tih alata.
Govoreći o publici, rekao je da stalno bombardovanje temama koje izazivaju emocije, kao i skretanje pažnje s ključnih problema, stvara konfuziju među ljudima koji nemaju dovoljno iskustva sa prepoznavanjem osnovnih principa medijske pismenosti.
Sekulić se prisetio i zahvalnice *”Otpora”*, na kojoj je pisalo: “Heroju otpora FoNetu za neizmeran doprinos slobodi medija i uspostavljanju demokratije u Srbiji”. “Ovako matorom mi došlo da se rasplačem. Od tada je prošlo 25 godina, a mi imamo iste teme na dnevnom redu, iste probleme, iste izazove, iste rizike”, rekao je.
Sekulić je istakao da starije generacije, uključujući političare i opoziciju, nisu učinile dovoljno da smanje breme koje je palo na pleća mladih. Novi generacijama i studentima, kako je rekao, imaju pravo na nadu, pravdu i slobodu izbora, te da ne smeju odustati od svojih ciljeva.
“Tajna je u neodustajanju”, dodao je. Podsetio je na brojne teške situacije kroz koje je prošao FoNet, uključujući direktne pretnje i neizvesnost o opstanku.
Jedno od najrizičnijih iskustava bilo je ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, kada su novinari postali mete. “U vreme raspada Jugoslavije, ljudi su temeljno ubijani rečima, stvarajući tako kontekst za fizičko nasilje”, rekao je Sekulić.
On smatra da nijedna vlast ne može pobediti u sukobu sa svojim narodom. “Pitanje je cene i vremena, ali sukob sa građanima, u dužem vremenskom periodu, ne može biti dobijen”, naglasio je.
Sekulić nije zažalio što je odabrao novinarstvo umesto prava i advokature, smatrajući da mu je ta profesija omogućila da bude svedok istorijskih događaja i da sarađuje s mnogim divnim ljudima.
“Da se nisam bavio novinarstvom, ne bih imao priliku da budem očevidac mnogih prelomnih trenutaka u Srbiji i na Balkanu, niti da upoznam mnoge ljude koji su mi postali prijatelji”, zaključio je Sekulić.
Izvor: n1info.rs
