Skoro 750.000 najstarijih građana u Srbiji prima penziju do 30.000 dinara, a polovina njih raspolaže sa duplo manje novca mesečno. Kako bi dopunili budžet neki od njih primorani su da se opet zaposle. Zakon im dozvoljava tu mogućnost, a prema procenama od 1,65 miliona najstarijih koji su na spisku PIO fonda njih oko 35.000 legalno radi ponovo, ali ima i dosta onih koji su zaposleni “na crno”.
Penzioner koji se reši na ovaj korak trebalo bi da radi minimum godinu dana uz redovno plaćene poreze i doprinose, kako bi mogao da uveća svoju penziju. Kada nanovo odluči da se penzioniše, ima pravo na novi obračun penzije. Međutim, većina penzionera koje angažuju poslodavci prijavljena je uglavnom na minimalac, što znači da im se nova računica neće puno isplatiti. Novi iznos penzije se utvrđuje kao da osiguranik odlazi u penziju po prvi put.
Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje se uplaćuju na isti način i u istom iznosu kao i da nije penzioner, ali u momentu podnošenja zahteva za ponovno obračunavanje penzije, on mora da bude van osiguranja, odnosno nezaposlen.
Poslodavci penzionere mogu zaposliti preko ugovora o radu, o delu, o privremenim i povremenim poslovima i ugovorom o dopunskom radu. Za vreme koje provedu na novom radnom mestu, oni ne gube pravo na penzioni ček, već istovremeno primaju i platu i penziju.
Najstariji se najčešće zapošljavaju na poslovima obezbeđenja, vozača operatera u call centrima, kao prodavci sladoleda i na ostalim manje fizički zahtevnim poslovima.
Nenad F. je vojni penzioner i službu je napustio u 53 godini, osećao je da i dalje može da radi, pa je rešio da se ponovo zaposli.
“Deca su bila u školi, supruga je radila, a ja sam ostajao sam kod kuće. Bilo mi je lepo jedno kratko vreme, viđao sam se sa prijateljima, završavao neke sitnije poslove po kući, ali sam onda shvatio da je, ipak, bolje da se ponovo zaposlim”, kaže Nenad.
Ovaj vojni penzioner tri godine radi u jednoj knjigovodstvenoj agenciji svog prijatelja. Diploma srednje ekonomske škole omogućila mu je da u penziji spoji lepo i korisno. Kod njega nije bio presudan novac, već potreba da ima neku obavezu i oseti se korisnim.
Najveći broj penzionera koji nastavljaju da rade su intelektualci, profesori, doktori, zatim zidari, metalostrugari… Intelektualci se angažuju kako bi dovršili uspešan rad ili istraživanja koja su započeli tokom radnog staža. Glavni motiv je novac ali i želja da opet budu u kontaktu sa ljudima i osete se korisnim.
Među najstarijima koji rade su najčešće vojni penzioneri ili bivši policajci koji se, zahvaljujući beneficiranom radnom stažu penzionišu već sa 50 godina, pa kako su i dalje radno sposobni, odlučuju da se ponovo radno angažuju. Tu su i oni koji su radni vek proveli usavršavajući se u određenoj oblasti, u kojoj su postali stručnjaci i treća grupa je najbrojnija, a oni su pripadali srednjem ili nižem sloju i uglavnom prosečnog obrazovanja. Oni teže nalaze posao i rade za dnevnice niže od ostalih radnika, a poslodavci im ne uplaćuju doprinose.
Kada završe radno angažovanje pred penzionere se stavlja mogućnost izbora. Oni ne moraju da odaberu novi iznos, ukoliko je on manji od prvobitno određenog, već jednostavno mogu da zadrže postojeći. Nema razloga za strah i oklevanje sa podnošenjem zahteva za novi obračun čeka, jer korisnik ne može da bude u situaciji da ovakvim zahtevom umanji primanje koje koristi.
Izvor: kurir.rs
