Nemci su u junu ove godine morali da rade tri munuta duže da bi kupili 2,5 kilograma krompira nego 1991, što znači da su ga zaradili tek nakon 13 minuta rada.
Za sat vremena rada u junu ove godine prosečan Nemac zaradio je jedan odlazak u pozorište, pola kilograma kafe, hleb, markicu i bocu piva. Pre 30 godina je za sve to morao da radi sedam minuta duže.
Dakle, za iste proizvode i usluge građani Nemačke danas rade manje nego 1991. godine, pokazuju podaci Instituta nemačke privrede (IW).
S druge strane, takozvana kupovna moć po minutu zarade je u poređenju s 2020. opala. Nemci su, pre dve godine za navedene proizvode i usluge morali da rade 56 minuta.
Proračuni IW-a se temelje na kretanju cena proizvoda i usluga, kao i na neto zaradama po satu.
„Od ujedinjenja Nemačke do 2021. je kupovna moć po minutu zarade porasla za 27 posto“, rekao je Christoff Schroder iz IW-a dodajući da „se statistika sada, naravno, zbog visoke stope inflacije pogoršala.“
Godišnja stopa inflacije je bila 7,5 posto, saopšio je državni zavod za statistiku.
Kakva je situacija u Srbiji?
Iako je Srbija ograničila cenu osnovnih namirnica, neke druge toliko brzo promene vrednost na rafu, da nam prodavačica u jednom lokalnom marketu na Novom Beogradu kaže da više i ne stižu da svemu promene cene.
Trebali bi da radimo efektivno 22 minuta da bismo kupili litar ulja, 12 za kilogram šećera. 17 munuta moramo da radimo da bismo zaradili za litar jogurta, za jedno jaje čak dva minuta. Za jednu veš mašinu 10 dana i 3 sata, za LCD TV 6 dana.
Izvor: biznis.telegraf.rs
