Srpska pravoslavna crkva danas slavi i Svetog mučenika Emilijana, Prepodobnog Pamva, Pajsija i Isaiju, te Jovana mnogostra. Takođe u mnogim krajevima Srbije se slavi Zavetina.
Nedelja uoči velikog praznika Svetog Ilije, se slavi kao zavetina, a ovo se najviše praktikuje na Kosovu i Metohiji (vrsta narodnog praznika koji se praznuje u selima po Srbiji).
Obeležava se tako što svaka kuća za seosku zavetinu prima goste iz drugih sela i gradova, kao za krsnu slavu. Za razliku od krsnih slava, koje su raspoređene najviše u zimsko doba godine, zavetine se uvek obeležavaju u toplo vreme, od kasnog proleća do rane jeseni.
Razlika je i u tome što se o zavetini ne nose slavski kolač i žito u crkvu, u kući se ne pali slavska sveća, ali su prisutne druge radnje karakteristične samo za ovu vrstu svetkovine. Današnji oblik praznovanja zavetine razvio se na osnovana raznih verovanja iz paganske epohe.
Zavetina ili zavetni dan nekog sela, grada, varošice, bira se tako što se selo se zavetuje, svečano obeća da će slaviti neki praznik u godini i tog dana važi apsolutna zabrana rada za sve članove. Meštani se zavetuju određenom svetitelju i od njega očekuju zaštitu.
Izvor: espreso.co.rs
