Nećete verovati kada zastarevaju računi za struju: Ovo mnogi ne znaju, odnosi se i na vodu

|

U poslednjih nekoliko dana pojedini Beograđani muče muku sa dupliranim računima za struju, dok većina njih tvrdi da je polovinu meseca provela na godišnjem odmoru.

I dok je ovo jedna od glavnih tema, u Elektrodistribuciji su objasnili da tokom toplih dana potrošnja gotovo svakog leta “skoči” za 20 odsto, ali ako je suditi po obračunima koji su dobili žitelji prestonice izgleda da su se u julu baš dobro rashlađivali.

Ali, s druge strane uvek aktuelna tema građanima jeste i kada zastarevaju računi, da li treba da sačuvamo dokaze da smo račune platili.

Zakon o obligacionim odnosima reguliše sva dugovanja za komunalije tako da zastarevaju nakon 12 meseci od nastanka duga, odnosno datuma na računu.

Ako za to vreme trgovac nije pokrenuo proces za naplatu duga, posle tog roka nema pravo da tuži korisnika usluge. Ako to ipak uradi, korisnik može da se pozove na rok zastarelosti.

Predsednik udruženja “Efektiva”, Dejan Gavrilović,  objasnio je za koje sve usluge važi ovaj rok:

– Jednogodišnji rok zastarevanja odnosi se na komunalne usluge i srodne delatnosti. To su sve usluge od opšteg ekonomskog interesa – struja, voda, telefon, kablovska, parking servis. Znači, sve one usluge koje čak ne moraju da budu pružane od trgovaca koji predstavljaju javna komunalna preduzeća, nego i one u koje spadaju privatne kompanije poput mobilnih i kablovskih operatera. Sve to spada u jednogodišnji rok zastarelosti – rekao je Gavrilović.

On je pojasnio u kojim situacijama dug ponovo postaje važeći.

– Problem je što neki mobilni operateri, odnosno njihovi pravni zastupnici, pokušavaju da obmanu dužnike iako je prošlo godinu dana. Dug zastareva posle godinu dana i to je jedina istina.

On je rekao da potrošač nije obavezan da čuva prispele račune i kopije uplatnica. U slučaju spora to može da predstavlja ozbiljan problem, a “Efektiva” je ranije savetovala svim potrošačima da ipak čuvaju sve pristigle račune.

– Pošto se često dešavaju situacije da neki trgovac potražuje od potrošača nešto za šta on tvrdi da je plaćeno, a nije sačuvao uplatnicu i to ne može da dokaže, jedini dokaz je evidencija trgovca. Trgovac to može da lažira, može doći i do kvara u sistemu, pa da se pojavi neki dug koji je stvarno plaćen, a potrošač to ne može da dokaže i onda će da izgubi spor ili će morati opet da plati. Zato potrošačima savetujem da ipak čuvaju dokaze. To ne mora da bude uplatnica, dovoljan je i račun za struju, telefon, na kom je naznačeno da nema prethodnog dugovanja. Svaki takav račun je dokaz da su za prethodni mesec obaveze plaćene.

Izvor: kurir.rs