Građani Srbije sve češće koriste aplikacije banaka kako bi izbegli čekanje u redovima kada žele da plate račune ili nekome proslede novac. Kada ukucavate broj računa, moguća je greška koja može skupo da košta. Pored brzine, važan faktor u ovim situacijama je sreća, koju Nebojša K. nije imao, pa je tako ostao bez 3.500 dinara.
Naime, on je pogrešno ukucao broj računa, te je njegov novac otišao na neželjenu adresu. Posle 10 minuta, shvatio je da je pogrešio i pozvao je svoju banku, ali mu je rečeno da ništa ne može da se uradi po tom pitanju, budući da je uplata već prošla.
“Jedina je sreća što nije bio veći iznos u pitanju, mada mi je žao i ovako bačenih para”, prokomentarisao je on.
Kako je za Novu objasnio Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača „Efektiva“, uglavnom se dešava da ljudi na uplatinici pogrešno upišu ili otkucaju u aplikaciji broj računa ili poziv na broj, a u tom slučaju postoje dve mogućnosti.
“Ako je uplata prošla i legla na taj pogrešan račun, korisnik ne može da uradi ništa sem da proba da kontaktira vlasnika tog računa i zatraži povraćaj sredstava. A u slučaju da nije kasno i da uplata još uvek nije prošla, banka može da stornira uplatu, ali može i da za to naplati penale koji mogu da idu i do 1.000 dinara”, objašnjava Gavrilović.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić ističe da su se ovakve situacije značajno smanjile sa porastom broja korisnika koji uplaćuju preko QR koda, gde nema prostora za grešku.
Dejan Gavrilović ističe da praksa banaka nije da građanima vraćaju pogrešne uplate „na reč“, jer bi to otvorilo put mnogim prevarama.
„Zamislite situaciju da neko recimo uplati sredstva za registraciju automobila, uzme potvrdu koja mu je potrebna, a onda kasnije traži povraćaj sredstava banci pod izgovorom da je pogrešio. Banke to zaista ne mogu da dozvole“, ističe Gavrilović.
Jedina opcija koju neko ko je pogrešio broj računa a uplata je prošla ima, jeste da zahteva od nekog kome je taj novac legao da ga vrati. Da li će novac biti vraćen ili ne, uglavnom je stvar volje tog ko je novac primio.
“U slučaju da se radi o iznosu od oko 100 evra ili više, uplatilac može da podnese krivičnu prijavu kako bi vratio svoja sredstva”, zaključuje Vasić.
Izvor: nova.rs
