Proslava Božića ne može da prođe bez česnice, sveće i, naravno, božićne pšenice, koju mnogi kupe u supermarketu u poslednjem momentu, ali veću draž ima kada se gaji kod kuće. Prema predanju, gajenje božićne pšenice počelo je zbog roditelja Isusa Hrista.
Naime, Marija i Josif su, bežeći od Irodove vojske, sreli poljoprivrednika koji je sejao pšenicu, a Marija ga je zamolila da vojnicima kaže da su oni već prošli. Kada su se vojnici pojavili, desilo se, kažu vernici, čudo – pšenica koja inače raste mesecima odmah je izrasla i sakrila ih, a vojnici su poverovali da su oni koje gone odavno otišli, pa su odustali od potrage.
Iako je divan praznični ukras na trpezi, božićna pšenica ima i dublje, simbolično značenje – ona predstavlja plodnost, krug života, obnovu, prosperitet i uspešnu žetvu u novoj godini.
Narod veruje da božićna pšenica može da odredi i kakva nas žetva čeka, pa su tako vernici smatrali da će veoma gusta i visoka doneti plodnu godinu, dok će manje zelena, retka, slaba i niska označiti i neuspešnu žetvu.
Božićna pšenica uglavnom se sadi po poslednjim velikim praznicima pred Božić – ili na Svetu Varvaru (17. decembra) ili na Svetog Nikolu (19. decembra).
Postupak sađenja božićne pšenice:
Ostavite zrna u mlakoj vodi neko vreme, pa osušite na papirnom ubrusu. Stavite sloj zemlje na dno činijice, pa pospite zrna pšenice. Zatim prekrijte još jednim malim slojem zemlje. Umesto zemlje može da se koristi i pamučna vata, a tada vam ne treba drugi sloj za prekrivanje zrna.
Pospite vrlo malo vode i stavite na dobro osvetljeno mesto, koje ne sme da bude pretoplo da se ne bi osušilo. Zalivajte pšenicu svaki dan, jednom do dvema kašikama vode, tako da bude vlažno, ali ne i natopljeno. Kada izraste, ošišajte kako bi bilo ravno i da bi sveća nesmetano gorela.
Izvor: espreso.co.rs
