Srpska glumica Nataša Ninković nedavno je napunila 50 godina, a to je obeležila proslavom u rodnom Trebinju. Brojne kolege i prijatelji su joj čestitali jubilarni rođendan.
Nataša je uvek navodila svoju porodicu kao oazu mira i spokoja, a zrele godine su joj donele zrelost i svest o tomeo ko je i šta su joj vrline i mane.
– Svesna sam svih svojih mana, ali isto tako sam svesna i svih svojih dobrih strana. To je valjda zrelost i dobro se nosim s tim. Još uvek imam delove u kojima sam nesigurna, kao recimo kuvanje, gde mi deca kažu molim te jednom spremi jelo i reci to je to, a ne svaki put jao samo sam ovo zaboravila, možda sam malo ranije izvadila jelo iz rerne – kroz široki osmeh ispričala je svojevremeno Nataša u emisiji “Balkanskom ulicom”.
– Srećna sam jer su mi usklađene želje i mogućnosti. Bilo je trenutaka kad to nije bio slučaj i stalno sam bila nečega željna, te moram još ovo, stalno nešto mi fali, ali sad imam neku ravnotežu. I sad mi se desi da se nekad izgubim, ali je Nenad taj koji me uvek povrati u realnost. Njemu više radi racio nego meni i tada me bukvalno podseti na neke stvari i otvori mi oči. Obično mi kaže okreni se oko sebe i pogledaj neke stvari, treba sve da sagledaš, i onda se saberem i kažem da, u pravu si.
Glumica ističe da je čitajući svoje dnevnike iz mladosti shvatila koliko je mnogo više postigla u životu nego što je zamišljala.
– Dosta sam pisala dnevnike ranije i skoro sam ih našla i iznenadila se šta sam pisala. Tu su sve bili moji snovi i shvatila sam da sve što je mlada Nataša tada želela ja sam ostvarila i otišla i dalje od toga. Kad sam to videla, rekla sam sebi: kad budeš u nekoj krizi ili misliš da ti nešto fali, ovoga ćeš se setiti. U mladosti sam često bila buntovna, bila sam borac i to nije bilo lako za moje roditelje. Bilo mi je sve to teskobno i tesno, Beograd mi je bio mali, a ne Trebinje. I danas se suštinski ne razlikujem previše, ali se osećam ispunjeno i ostvareno – ističe Nataša, te priznaje da je kroz godine naučila da ne bude previše ranjiva.
– Ceo život sam bila preosetljiva i nisam znala time da vladam. Mama me je zvala Kalimero, u smislu da sam samo plakala kad god me nešto povredi. I dan-danas sam ranjiva, samo što sam u poslednjih nekoliko godina naučila da se s tim nosim i sebi dajem dan ili dva da se s tim izborim. Ranije je to trajalo duže, ali sada ako me neko razočara, moram to da raščistim, ne mogu to napola. Onda kažem sebi, je l’ to tako – jeste, onda idem dalje.
Glumica ne krije da joj je bilo teško kada su njeni sinovi Luka i Matija rešili da grade budućnost i obrazuju se van Srbije…
– Pripremala sam se dve godine za to kod psihologa, sada mi je lakše jer Matija pravi godinu dana pauze od života u Americi, pa je ponovo s nama kod kuće. Kada je prvi put otišao, nisam mnogo ulazila u njegovu sobu jer mi je bilo teško – istakla je glumica te dodala da mnoge nedoumice rešava uz pomoć psihologa:
– Volim da idem kod psihologa, inače sam od onih majki da čim osetim da nešto možda nije dobro odmah dižem alarm. Da li da idemo zajedno ili pojedinačno, sve odmah stavljam na kant i odmah to raščistim. Nisam ni ja uvek spremna za raščišćavanje, pa sačekam malo, pitam ih jeste li za to ili ne, pa ako nisu, onda odem u njihovo ime i pitam koji bi potez trebalo da napravim. Možda to i nije uvek najbolje rešenje, ali ja to tako volim i smatram da je najbolje da pitam.
Glumica ističe da joj nije potrebno društvo da bi kvalitetno provela vreme.
– Često sebi napravim ugođaj, ne čekam od drugih da to urade. Ako nema nekih sadržaja oko mene, onda sama sebi natočim čašu vina i zavisno u kakvom sam raspoloženju pustim muziku, da li grčku ili klape. Moji ukućani su navikli na to, nekad uđu u sobu vide me i kažu aha sad si u tome, nekad mi se jedan od sinova pridruži, i tako se dobro provedem ta dva, tri sata – rekla je.
Izvor: kurir.rs
