Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu sa jedan odsto na 1,5 odsto. To praktično znači da bismo mogli da očekujemo da će i kamatne stope na dinarske kredite porasti.
„Donoseći odluku o povećanju referentne kamatne stope za 50 baznih poena, na 1,5 odsto, Izvršni odbor NBS je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja“, saopštili su iz Centralne banke.
Narodna banka Srbije je i u prethodnom periodu preduzela korake ka postepenom povećanju restriktivnosti monetarne politike, koristeći fleksibilnost koju joj pruža postojeći monetarni okvir. Merama Narodne banke Srbije, smanjena je dinarska likvidnost bankarskog sektora na kontrolisan i ograničen način. Efekti tih mera doprineće da se inflacija u srednjem roku kreće na niskom i stabilnom nivou”, navodi NBS.
U isto vreme, povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije – kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5 odsto, a stopa na kreditne olakšice na 2,5 odsto.
Izvršni odbor je prilikom odlučivanja uzeo u obzir i činjenicu da povećana neizvesnost na globalnom nivou može negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju, posebno ako se ima u vidu da je Sistem federalnih rezervi u martu započeo ciklus povećanja referentne kamatne stope. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, što zahteva opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije.
“Aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova prema oceni Izvršnog odbora neće značajnije uticati na privrednu aktivnost u našoj zemlji. Fiksne investicije i privatna potrošnja nastavljaju da vode privredni rast i od početka ove godine, čemu doprinose obezbeđeni povoljni uslovi finansiranja u prethodnom periodu i preduzete mere ekonomske pomoći, povećani kapitalni izdaci države i rast zaposlenosti i zarada. Posmatrano s proizvodne strane, rast vode uslužni sektori, građevinarstvo i eksploatacija rude metala, dok se na nižu aktivnost u ukupnoj industriji i dalje u najvećoj meri odražava manja proizvodnja uglja i električne energije. Proizvodnja u prerađivačkoj industriji beleži blagi rast, iako je i dalje prisutan efekat zastoja u globalnim lancima snabdevanja, kao i manje eksterne tražnje u uslovima zaoštravanja geopolitičkih tenzija i više globalne inflacije”, navodi centralna banka.
U smeru niže inflacije očekuje se da deluje i dolazak nove poljoprivredne sezone i po tom osnovu niži troškovi u proizvodnji hrane, kao i mere Vlade kojima je ograničen rast cena goriva i omogućeno preduzećima da u prvoj polovini 2022. kupuju struju po znatno povoljnijim uslovima od tržišnih.
“Odluke monetarne politike će u narednom periodu zavisiti od kretanja faktora iz međunarodnog i domaćeg okruženja i ocene intenziteta i postojanosti inflatornih pritisaka po osnovu ovih faktora, kao i uticaja na finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog rasta”, saopštili su iz NBS.
Izvor: rs.n1info.com
