Sa prvim letnjim danima obično počinje i sezona radova, naročito u poljoprivredi, a manjak radne snage se javlja uglavnom u berbi jagodičastog voća, ali i ugostiteljstvu. Sezonski radnici dolaze uglavnom sa jugoistoka Srbije. Dnevno mogu zaraditi od 3.000 do 5.000 dinara ali za 10 radnih sati.
Najviše posla za sezonske radnike ima na područu Mačve i Pocerine, gde su uglavnom angažovani na branju voća i povrća, a zarade se kreću od 300 do 500 dinara po satu, u zavisnosti od dogovora sa poslodavcem.
U Subotici vlada veliko interesovanje za sezonskim poslovima. Potražnja je velika, a zainteresovane su i mlađi i stariji. Cene su zaista različite, u zavisnosti od vrste poslova. Za berbu trešanja koje su sada aktuelne može se zaraditi 3.000 dinara na dan.
Cene u ratarstvu su prilično visoke i najčešće dolaze sezonski radnici u žetvi da voze traktore i kombajne, kaže Svetislav koji se bavi ratarstvom.
“Kod ratara su jako skupe satnice, ljudi koji nisu fizički radnici nego voze mašine dobijaju od 400 do 800 dinara na sat”, ističe Svetislav.
U Nišu se najamni radnici mogu naći na Obilićevom vencu, kod Pirotske rampe, a dnevnica za najteže poslove ne prelazi 5.000 dinara, u dogovoru sa poslodavcem.
Radnik N.K. kaže za Danas da on cepa i vozi drva, ali i ugalj i pelet, dok ne radi građevinske poslove zbog narušenog zdravlja.
“Cepam i prevozim drva i ugalj. Po potrebi i pelet. Naplaćujem cepanje drva 500 dinara po metru i 300 dinara prenos drva do šupe. Tako i drugi naplaćuju. Uvoženje uglja naplaćujem minimalno 700 dinara za tonu, a cena zavisi koliko je daleko mesto gde se ugalj prevozi”, ističe on.
U Zaječaru se suočavaju sa manjkom radne snage na građevini.
“Sve što je vredelo otišlo je van granica Srbije. Za fizičke poslove i građevinu, radnici se plaćaju od 25 do 30 evra, dok majstori uzimaju od 50 do 60 evra za jedan radni dan koji traje od 7 do 17 sati”, kaže Zaječarac.
Najviše sezonskih radnika na teritoriji srednjeg Banata angažuje se u vreme poljoprivrednih radova. Tako, vozač kombajna tamo može zaraditi dnevno 50 evra, dok se sve manje radnika “hvata” posla u štali. Da je tako potvrđuje i Vukašin Baćina, stočar iz Jaše Tomića.
“Kad sam uspeo da nađem čobana, bio sam presrećan. Ali, znate kako on radi. Ujutru ne kreće bez pola litre rak8je. Plus cigarete, plus hrana, plus 70.000 dinara mesečno. I ja sam srećan. Moje kolege stočari ne mogu čobana ni da nađu. Tražim vozača kombajna, sad će žetva. Dnevnica 50 evra. Neće niko. Za sat pomoći u štali nudim 400 dinara. Neće niko. Stočari se žale zbog cene svojih proizvoda a još je veći problem što ne mogu da nađu radnike”, smatra Baćina.
Izvor: danas.rs
