Elma Elfić Zukorlić (42), druga žena pokojnog lidera Islamske zajednice i potpredsednika Narodne skupštine Srbije, muftije Muamera Zukorlića otkriva:
“Koliko nam muftija nedostaje, koliko patimo i tugujemo što ga više nema, najbolje znaju zidovi našeg doma. Ni deca ni ja nismo mogli da se fokusiramo na samu bol zbog orkanskih vetrova surovosti i nepravde ljudi koji se kriju iza floskula. Sama činjenica da smo doneli odluku da odemo iz svog grada govori o težini borbe sa kojom se nosimo. U ovoj boli, najveći zadatak mi je da deca ostanu mentalno, emotivno i duhovno zdrava i jaka. Hvala bogu, mislim da u tome uspevam.”
Ona je na početku razgovora za Objektiv u jednom beogradskom restoranu kazala da je Beograd postao novi dom za nju i njeno četvoro dece godinu dana od muftijine iznenadne smrti.
– Život sa njim je bio divan i zahvaljujem bogu na tome. Rasla sam i sazrevala uz njega. Pored toga što mi je bio suprug i otac moje dece, muftija je bio i moj učitelj. Bili smo veoma vezani. Bila sam njegov objektivni kritičar, jedina osoba kojoj je dao prostor za kritiku i od koje je to očekivao. Svi patimo jer više nije sa nama, ali moram da budem jaka zbog dece. Najmlađi sin ne može da sakrije svoju bol. Često pominje muftiju i govori da želi da bude kao on.
Kažem mu: „Ako bog da, i bolji”, a on odgovori: „Neću biti bolji od baba, ne mogu, a niti želim da budem bolji od njega. Ti ne razumeš, ja njega volim više od samog sebe.” Učim ih da, ukoliko žele da budu zahvalni ocu na svemu što im je dao, postanu dobri, pravedni, obrazovani i verni ljudi. Sve ostalo će proći, jedino dobra dela ostaju kao trajno dobro.
Muftija je, zbog svog političkog angažovanja, dosta bio prisutan u javnosti, dok je Elma, kako kaže, težila da deci i sebi, pre svega, sačuva mir.
– To je isključivo bila moja odluka, koju on ponekad ne bi podržavao, ali je to razumeo. Za vreme njegovog života imala sam nekoliko intervjua na koje sam izuzetno ponosna, jer su imali za cilj razbijanje predrasuda i stereotipa o ženi muslimanki, posebno ženi sa hidžabom. Naravno, moje političko angažovanje, kao i moja pozicija pomoćnice ministra prosvete doprineli su boljem razumevanju između naroda, te olakšali ženama sa hidžabom ulogu u njihovom javnom, društvenom i političkom životu.
Muftija Zukorlić i Elma upoznali su se na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, a njihov susret bio je „dramatičan”.
– Prijavila sam se na konkurs za asistenta, ali u međuvremenu se konkurs zatvorio, pa mi je muftija ponudio da budem njegov šef kabineta i prevodilac. Ljutito sam ga pogledala i upitala: „Da li ste pročitali moj CV?” Odbila sam ponudu. Nakon toga sarađivali smo na drugom projektu, bliže smo se upoznali i ubrzo shvatili da imamo puno zajedničkih osobina.
Život sa muftijom trajao je punih 18 godina, a Elma je zahvalna bogu za svaki dan koji je provela s njim.
– Život sa njim je bio divan. Rasla sam i sazrevala uz njega. Ostvarila sam se na svim poljima. Ipak, polje materinstva ne bih menjala ni za šta na svetu. I zaista, jedino je to vredno žrtve, to je jedina ljubav koja se sa brojem dece ne smanjuje, već se uvećava. Nakon njegove smrti, shvatila sam koliko je uzaludno gubiti vreme na pogrešne ljude, situacije i događaje. To je njega koštalo zdravlja, pa i života. Zato sada nastojim da sve svoje vreme usmerim prema svojoj deci.
Od septembra prošle godine Elma radi u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na mestu pomoćnice ministra prosvete, a rukovodi Sektorom za unapređivanje ljudskih i manjinskih prava u obrazovanju.
– Zadovoljna sam prvenstvo timom ljudi sa kojim radim, pa onda funkcijom. Između ostalog, preselili smo se u Beograd jer mi je ovde posao. Srpska prestonica mi nije strana, pošto smo za života muftije često bili ovde. Deci će trebati vremena da se naviknu na novu školu i okruženje, ali biće sve u redu, sigurna sam.
Nakon muftijine smrti ni u visokoobrazovanoj ustanovi čija je Elma predsednica više ništa nije isto.
– Moj mandat je još uvek u statusu mirovanja. Od prvog dana nakon muftijine smrti krenuli su napadi na mene. Iako je muftija za vreme svog života meni dao jasne pozicije, zadatke i obaveze koje treba da odradim, oni su odmah hteli da ih oduzmu. Ustupio mi je svoj kabinet i bio ponosan što donosim rezultate i time opravdavam njegovo poverenje, koje se zasnivalo na stvarnim sposobnostima, a ne na našoj privatnoj povezanosti, tako da je svaki napad na mene daleko od muftijinog amaneta.
Izvor: objektiv.rs
