– Pre nego je otišao od nas uveče, mene je poljubio,a svom ocu je rekao: “Ćao, bajane”, a dedi da sutra ujutru u sedam naloži vatru i da će on doći da peku prase i jagnje. Ostavio je svoje blatnjave patike da mu operem, otišao je u papučama. Tražio je da dodam maline u tortu koju sam spremala kad je odlazio. Baš ništa nije nagoveštavalo da će da… Mislila sam da se ubio kad je ubio i ranio tolike ljude, ali su ga ujutru našli.
Ovim rečima, iprekidanim suzama i jecajima, B.B. opisuje najteže trenutke u životu i životima porodica osmoro mladih koje je 4. maja pobio njen sin U.B. u Duboni i Malom Orašju.
Ona je otvorila dušu da bi izjavila da žali za svakom žrtvom svog sina, kao i da se moli za ozdravljenje onih koje je povredio, ali i da je, kao roditelj, bespovratno poražena i zgažena.
Čak i srodnici žrtava njenog sina po selu o njoj govore kao o dobroj i plemenitoj ženi. I baka povređene devojke Nevene Vujić, kojoj je amputirana ruka pošto ju je ubica ranio, rekla da je njegova majka njoj i njenoj porodici više puta pomagala, kao i drugim meštanima koji su se lečili na VMA, gde je zaposlena kao bolničarka.
– Nevenina baka je išla kod njih kući da traži pomoć oko lečenja supruga, koji je bio invalid, i ta žena joj je svašta činila, obezbeđivala upute, zakazivala preglede i sve što je trebalo. Nakon užasa koji se desio baka je rekla da ima samo reči hvale za ubičinu majku, brata i snaju – rekao je rođak.
– Moj sin je onog dana, kada je pucao u decu i nevine ljude, ubio i mene. Zakopao me je živu. Neka me ubije onaj kome god će i za mrvu da se olakša bol i muka koju mu je moj sin naneo pucavši proklete noći. Nemam snage ni života da bilo koga iz tih porodica sretnem, a kamoli pogledam u oči. Ne želim da živim kao majka masovnog ubice i ne mogu taj teret da nosim. Nisam tražila da me policija čuva jer se ne plašim smrti, ona bi mi bila spas od ovoga – tiho kažemajka U.B., koja je sama u kući sa svekrom pod stalnim nadzorom policije.
Kako je rekla, njoj se ne živi od trenutka kada je saznala da je U.B. počinio ubistvo. Uz jauke i isprekidano pričajući, ona svedoči da ništa nije ukazivalo da će on zapucati na komšije i dospeti na naslovne strane širom sveta.
– On je uništio sve oko sebe, pretvorivši se u monstruma. Uništio je brata, bratanca, snaju, dedu i svu rodbinu, a roditelje je sahranio. Neka mu se sudi po zakonu – plačući kaže ona.
Njoj su dani od 4. maja dugi kao godine, jer je sve stalo kad je čula kuknjavu muža nakon što mu je javljeno da je on ubio dvoje mladih, a zatim je policija zakucala na njihova vrata. Kasnije su pristizale vesti o broju novih žrtava u krvavom piru njihovog sina. Ona kaže da je pre toga sve bilo normalno i da su svi spremali slavu.
B.B. tvrdi da njen suprug R.B. nije pucao po selu i bio nasilan, kako su za medije govorili meštani Malog Orašja i Dubone.
– R.B. nije monstrum, kao što su ga meštani predstavili, on nikome nije nanosio zlo. Zanimali smo se radeći na zemlji i verovatno je to nekome smetalo, pa zato pričaju neistine. On jeste imao nadmen stav kao vojno lice… Gordo se postavljao, ali lažu da je pucao bilo kada iz oružja po selu, kao što lažu da smo dan posle užasa slavili slavu. Ma koji mozak može to i da pomisli. Šta da slavimo i ko da slavi?! Ko kolač da mesi?! Mi smo zacrnjeni za vek vekova.
– Nemam snage da se sretnem s njim, šta da mu kažem posle svega?! Muči me pitanje zašto je to uradio, kako se pretvorio u čudovište kad ništa nije ukazivalo na nezapamćeno zlo. Vaspitavali smo njega i brata da budu dobri ljudi i da vole. Nije bio čudak, samo živahan i nestašan momak. Nismo zaostali, pa da ga ne lečimo ako smo primetili da je psihički loše, ali nismo videli nikakav problem kod njega – rekla je ona i dodala:
– Jeste bio razmažen i imao je sve što je poželeo. Živeli smo za njega i drugog sina, od kojeg je mlađi 10 godina. Kad se rodio, doneo je radost, a danas… Ovo crnom neprijatelju, onom najgorem, ne bih poželela jer ovo je muka kakva se ne može ni zamisliti. Niko ko nije u mojoj koži ovo ne može da razume. Da živiš za njega i daš mu sve, a da ovo priredi sebi i tebi… – rekla je i zaćutala očajna žena.
Nakon pauze u kojoj se borila da nastavi ispovest, rekla je da je boli svaka suza članova porodica ubijenih i da čitavim bićem saoseća s njima u bolu.
– Njemu se pomračio um, nastupio je neki lom i verujem da nije znao ni gde ide ni šta radi. Pucao je u dobru decu, a da toga nije bio svestan. Ceo dan je bio s ocem kod kuće, a snaja i ja smo bile u kupovini namirnica za slavu. Kad smo se vratile, počele smo da spremamo hranu i on je tada otišao svojoj kući, koja je na putu ka Šepšinu. Tražio je da mu dam nešto da nahrani pse – rekla je majka U.B., a zatim uz plač ispričala da su roditelji njemu opremili jedan sprat u vikendici i kupili mu mašine, hladnjaču i poklonili 10 hektara zemlje kad je rekao da želi da živi na selu.
Policija je na njihovom imanju pronašla mnogo nelegalnog oružja i municije i zbog toga je uhapsila njegovog oca, koji je bivše vojno lice, a zbog istog dela uhapšen je i njegov ujak G.G. iz Vinjišta, na čijem imanju se U.B. skrivao posle zločina.
– Oružje koje je nađeno i oduzeto je U.B. nabavio, ali ne znam kako ni kada. Sve je nađeno kod njega, a ne znam ni šta ni koliko. Kod nas nisu nađeni ni pištolji ni bilo kakvo drugo oružje, osim dva pištolja, za koje su U.B. i brat imali dozvole. Njih sam ja donela i predala u ruke policiji, a priča se da su čitave sanduke našli. Verujem da će istraga pokazati čije je oružje i da R.B. s njim nema veze i da je nevin u pritvoru – rekla je B.B..
Izvor: kurir.rs
