Miomir Kecmanović načeo Britance, Novak Đoković ih sravnio sa zemljom! Tako se može opisati pobeda srpskih tenisera na Dejvis kupu, sa kojom smo se plasirali u polufinale ovog takmičenja. Malo ko zna da dvadesetčetvorogodišnji Miomir Kecmanović, mlađi od Noleta 12 godina, ima neverovatnu životnu priču.
Naime, mnogi ljudi iz teniskih krugova širom sveta za njega su čuli pre nego što je ime Miomira Kecmanovića postalo poznato široj domaćoj javnosti.
Naročito u SAD, gde je osvojio sve prestižne juniorske teniske turnire, na nekima odbranio titule, što svojevremeno nisu uspeli ni Federer, Mekinro i Lendl, a ima takvu priču da mu je svojevremeno “Njujork Tajms” posvetio veliki prostor.
Miomir Kecmanović je sa tetkom prvi put došao u SAD u avgustu 2013. godine. Miša, kako ga zovu, imao je samo 13 godina i sve mu je tada izgledalo drugačije.
Vazduh u Floridi je gušći, topliji i teži za disanje. Jezik i hrana su bili neobični. Njih dvoje nisu imali automobil, pa je kretanje centralnom Floridom bila izazov.
“Svuda smo išli peške. A to nije lako u Americi”, kaže Tanja Pavlov, Kecmanovićeva tetka.
Jedna stvar koja nije bila različita je tenis, razlog zbog koga je Kecmanović morao da ostavi porodicu u Srbiji.
Pozvan je da pohađa prestižnu IMG Akademiju da bi unapredio svoje veštine i postane elitni profesionalac kakav je sada. Prvo se mučio, igrajući protiv dečaka koji su od njega stariji četiri ili pet godina, da bi sa 17 završio juniorsku karijeru kao svetski broj 1.
On je neverovatan mladić – rekao je Hose Lambert, dugogodišnji trener u IMG-u, gde je Kecmanović, uz tetkin nadzor, proveo veći deo adolescencije. – On je veoma pametan, veoma posvećen momak, talentovan za mnogo toga. Mislim da ima neverovatan potencijal.
Iako je Kecmanović iz Beograda, kao i Novak Đoković, njegovo tenisko putovanje je drugačije od onog kroz koje su prošli Nole i njegova generacija srpskih zvezda. Neki od tih igrača vežbali su u praznim bazenima u vreme ratova na Balkanu, devedesetih godina prošlog veka.
Kecmanović, koji je rođen pri kraju ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji 1999, razvio je ljubav prema tenisu pre nego što je Đoković osvojio prvi od dvadeset grend slem titula. On se Novaku divi, sada su već prijatelji, ali u tim danima je njegov prvi teniski idol bio Rodžer Federer.
Kecmanović je imao sedam godina kada je osvojio turnir za desetogodišnjake u Beogradu. A kada je pobedio na Kupu Kremlja u Moskvi 2013, stigao je poziv od IMG Akadmeije, ranije poznate pod imenom Teniska akademija Nika Boletijerija.
“Nije to bila laka odluka za moje roditelje jer sam imao 13 godina. Ali, mislim da su napravili dobar izbor”, rekao je svojevremeno Kecmanović.
A Kecmanovići nisu obična porodica. Zajednički napor roditelja, baka i deka, pa i tetki, pomogli su Miši da postane jedan od najvećih teniskih talenata na svetu.
Njegovi roditelji su hirurzi. Obe bake su ekonomisti. Deda sa očeve strane je poznati doktor i profesor medicine, a Kecmanovićev deda sa majkine strane Jovan Pavlov usmerio ga je na tenis. Tada je bučnog šestogodišnjeg dečaka upisao u školu tenisa na Zlatiboru kako bi nekako kanalisao njegovu neverovatnu energiju.
Miomirova tetka bila mu je glavna podrška u SAD, dok se ostatak porodice nalazio u Srbiji. Kada su roditelji razmišljali šta da rade u vezi s IMG-ovim pozivom, ona se ponudila da ide sa njim kao staratelj. Drugačije ga roditelji ne bi ni pustili.
“Bilo je teško. Ali, to je bila njegova sudbina, ne moja. Nedostaje nam mnogo. Odete tako u sobu, isplačete se, pa izađete i sve je u redu”, kaže njegov otac Dragutin.
Tanja Pavlov je doktorirala psihologiju, a njeno istraživanje o javnim ličnostima koje žive i rade u dve države pomoglo joj je da se pripremi za avanturu sa sestrićem. Pošto nije bila udata i imala je posao koji joj je omogućavao da radi i od kuće, bila je idealan kandidat za pratioca mladog tenisera na Floridu. Ali, i svi drugi u porodici imali su svoju ulogu.
Kecmanovićeva majka mu je bila trener u najranijoj mladosti, kada je u njemu izgradila disciplinu. Tata je pomogao da se donesu odluke koje turnire treba igrati, a obavljao je i najveći deo vozačkih obaveza.
Baka je brinula o obrazovanju i kuvala unuku, a deda ga je vodio na one turnire na koje roditelji nisu mogli zbog obaveza.
Sve je to palo na Tanju Pavlov kada su došli na Floridu, gde je nastavila da preko interneta učestvuje u radu organizacije koja pomaže izbeglicama u Srbiji i Makedoniji. Na početku je jedva nešto malo znala da skuva, mučila se sa engleskim, a nije imala automobil.
Prvo su ona i Miomir nabavili bicikle, a kasnije su se vozili kolima prijatelja. Nakon nekoliko meseci, uz značajnu podršku ljudi iz IMG-a, potpuno su se uklopili.
Ona je sestriću postala menadžer, vozač, direktor zabave i kuvarica. Članovi IMG-a pomogli su joj da za Kecmanovića osmisli dijetu u kojoj nema mlečnih proizvoda, glutena i šećera. Tanja Pavlov je ohrabrila Kecmanovića da ide u bisokop, na plažu, da igra golf sa prijateljima, da vozi skuter i da u kampu IMG-a uživa kako mu prija.
Ali, ona je ta koja mu organizuje dugotrajna međunarodna putovanja, koja ga prati na mnogim turnirima širom sveta.
Tenis je prvo bio izazov. Zbog neverovatnog talenta Kecmanović je bio stavljen u grupu starijih igrača, kasnije je radio i sa nekim profesionalcima, kao što su Kei Nišikori i Maks Mirnji. Neko vreme se Miomir pitao šta uopšte traži tu.
“Bio sam toliko nervozan da nisam mogao lopticu da vratim preko mreže. Maks je bio prvi veliki profi-igrač sa kojim sam igrao kada sam došao ovde. On je specijalista za dublove, ali ja nisam toliko siguran na mreži, pa me je loptica mnogo puta pogodila, što ume da zaboli. Ali, bila je to dobra lekcija”, priznao je Miomir.
S vremenom je teniski stasao, postao je tek treći igrač koji je uspeo da odbrani titulu na Oranž boulu. Poslednji put to se desilo 1974. godine, a u međuvremenu su titulu osvajali Federer, Rodik, Mekinro, Borg, Lendl, Kurijer…
Kecmanović je postao i prvi teniser koji je od 2011. godine i tadašnjeg uspeha Dominika Tima, osvojio u istoj godini turnire Edi Her i Oranž boul. Dvadesettrogodišnji Austrijanac Tim trenutno je osmi na svetu.
“Miomir je spreman da igra i sa velikim momcima. Ne bih da ga sad ubacujem u priču o brojevima, pozicijama na listi, ali sigurno je da je sposoban da se nadmeće sa njima”, rekao je Mirnji na Australijan openu 2016, stajalo je u reportaži “Njujork Tajmsa”.
Izvor: hellomagazin.rs
