Da su Srbi platežno moćniji, pa da mogu u redovnoj ishrani da priušte ogranski proizvedeno voće, Milomir Ćosić (54) iz Užica lakše bi izveo računicu kada bi uložen novac počeo da mu se vraća.
Ovako, ostaje mu da se nada boljim danima i uporedo traži priliku za izvoz. Ćosić nije zasadio plantažu borovnica u Volujcu podno Kadinjače niti da bi od nje živeo, niti da bi mu bila dopuna kućnog budžeta. Ima on svoju privatnu firmu od koje živi, ali je zasad podigao u zalog danima koji će neminovno doći.
Na hektar imanja u užičkom selu odakle su mu koreni, složeni su redovi žbunaste biljke iz kroz čije zelenilo se poizdalje naziru borovnice. Uložio je više od 80.000 evra, i u tu sumu računa parcelu, sadnice, objekat sa mašinskom sobom za navodnjavanje, dovođenje vode, izgradnju bazena za zalivanje. Sertifikovan je kao organski proizvođač i kod nas i u Evropskoj uniji.
“Otkupna cena organske borovnice je sedam-osam evra, a na nju utiče i uvozno, posebno pakovanje koje košta dva evra. Prošle godine sam ubrao četiri tone, ali kako je Srbija malo tržište, samo sam 800 kilograma prodao po toj ceni. Ostatak sam dao po ceni konvencionalne, za četiri evra, jer nisam imao kupca. Kad zasad dođe na pun rod, a trebalo bi da to bude za tri godine, imaću godišnje između osam i 10 tona”, kaže Milomir Ćosić za Plodnu zemlju.
Kaže da voćka koju gaji može da da prinos do 70 odsto količine koja bi rodila kad bi gajio običnu borovnicu. Parcela mu je u Volujcu na padini, na 650 nadmorske visine, na koti idealnoj da borovnica odoli bolestima karakterističnim za niže predele. Do nje vodi strmi put koji odvaja sa magistralnog pravca Užice – Bajina Bašta.
“Zasad se dva puta godišnje orezuje, četiri puta se trava čupa rukama, četiri puta kosi, jednom se đubri. Tretiram je samo proceđenom vodom u kojoj je nekoliko dana odstajala kopriva koju kosim na mom imanju. To mi se pokazalo kao odlična prihrana i zaštita od štetočina”, objašnjava Milomir.
Borovnica se bere svaki četvrti dan, a za ovaj posao angažuje osam radnika koje će ove sezone platiti 4.500 dinara dnevno. Borovnicu je mnogo lakše brati nego maline jer ne traži da se ruka zavuče duboko u žbun iz koga pritom ne preti trnje. Ovo voće raste u grozdovima, što je još jedna pogodnost za berača. Standardi u proizvodnji organske borovnice ne zahtevaju branje u rukavicama, već samo čiste beračeve ruke. Berba počinje oko Vidovdana, 15-ak dana kasnije nego u ravničarskim predelima, i traje do kraja jula.
Izvor: mondo.rs
