Ova priča je zaista dirljiva i pokazuje duboku socijalnu nepravdu koja je prisutna u našem društvu. Milica Jokanović je jedan od najobrazovanijih ljudi, sa visokim akademskim uspehom i dokazanim sposobnostima, a ipak se suočava sa problemima da pronađe posao. Njena borba, međutim, ne prestaje—ona je, uprkos svim teškoćama, spremna da se bori, veruje u sebe i ima nadu da će se situacija promeniti.
Pitanje je zašto neko ko je briljirao na fakultetu, ko je bio među najboljim studentima, ne može da pronađe posao u struci. Milica u ovom intervjuu ističe da postoje duboke društvene nepravde koje često nisu očigledne, ali koje pogađaju mnoge ljude. Činjenica da je, uprkos svim svojim kvalifikacijama, bez posla već tri godine, samo pokazuje koliko je tržište rada zapravo nepredvidivo i teško.
Ona takođe razmatra mogućnost da ode u neku zemlju sa sličnim pravnim sistemom, ali njena povezanost sa porodicom, posebno majkom kojoj je potrebna medicinska nega, zadržava je u zemlji. To je jedan od problema s kojim se suočavaju mnogi mladi ljudi—odlazak u inostranstvo je često idealizovana opcija, ali uz sobom nosi i teške lične dileme.
Njeno zapažanje o umetnosti kao obliku “eskapizma” je takođe interesantno. Mnogi ljudi u teškoćama, poput nje, posežu za kreativnim izrazima ili umetnošću kao načinom da se izbore sa sopstvenim emocijama i izazovima, i to može biti izlaz iz svakodnevne patrijarhalne stvarnosti.
Nadam se da će njen poziv u ovoj emisiji stvarno dovesti do neke promene i možda, kao što Tanja kaže, neko će je čuti i ponudiće joj posao koji zaslužuje. Možda će ova priča, pored svega, inspirisati i druge ljude u sličnim situacijama da veruju da nešto može da se menja.
Izvor: telegraf.rs
