Glumca Milenka Zablaćanskog publika će uvek pamtiti po ulogama u serijama “Porodično blago” i “Stižu dolari”.
Iza sebe je 2008. godine kada nas je napustio ostavio suprugu Snežanu, balerinu i koreografa, i dvojicu sinova starijeg Ivana i mlađeg Nikolu.
Njegov stariji sin Ivan Zablaćanski je od roditelja nasledio talenat za uloge koje su mu do sada poverene.
Mladog glumca Ivana trenutno gledamo u televizijskoj seriji “Kolo sreće”, a odigrao je i bitnu ulogu u serijama “Ub.ce mog oca”, “Klan”, “Slučaj porodice Bošković”.
Osim toga, on je već godinama u pozorištu gde je odigrao veliki broj predstava.
– Kada je Milenko poginuo, imao sam 18 godina i već želeo da upišem FDU. Tata i mama vodili su me često kao klinca u pozorište. Sećam se da sam voleo da sedim pored portirnice, u kolima iz “Briljantina”. Eto, danas igram u toj predstavi… Verujem da sam od oca nasledio profesionalan odnos prema poslu. Nikad ne kasnim, uvek sam u “niskom startu” pred probu ili predstavu. Inače, tatu sam posebno voleo da gledam kao Džordžina u “Srećnim ljudima”, na Terazijama u “Herojima”- rekao je Ivan Zablaćanski svojevremeno.
– Sve tatine role mnogo sam voleo, a najviše mi se dopadala ona u predstavi „Trajkovići, bre“, a u kojoj je tumačio pet likova. Bio je strog taman koliko treba i od njega sam mnogo naučio, naročito o posvećenosti poslu. Uvek mi je govorio kako ću se na svom životnom putu susretati sa svakakvim ljudima, ali da uprkos svemu moram dati sve od sebe, biti vredan i odgovoran, pošten, ne upadati u konflikte i terati svoju priču – rekao je Ivan jednom prilikom za Stori.
– Nikad neću moći da pobegnem od toga ko je bio moj otac niti to hoću, jer sam veoma ponosan na njega, samo želim da se dokažem kao Ivan Zablaćanski i da jednog dana budem priznat – rekao je.
– Imao sam osamnaest godina i išao u četvrti razred srednje škole kada se nesreća dogodila. To je nešto što ne može nikada da se preboli, ali čovek nekako mora da se pomiri sa činjenicama i krene dalje. Morao sam da sazrem brže jer kad ostaneš bez oca, moraš da preuzmeš neke stvari koje je on radio, a nemaš više ni zaštitu koju si imao. Ali, u takvim situacijama to je normalno. Ipak, drago mi je da pored svega nisam izgubio dete u sebi jer umem i da se nasmejem i da zaplačem. Gluma nije moj beg od nesreće koja se dogodila, jednostavno sam srećan kada sam na sceni. Znam kako moj otac ne bi želeo da odustanem. Ta misao gura me napred da budem sve bolji i profesionalniji, baš onakav kakav je i on bio – istakao je Ivan jednom prilikom.
Izvor: novosti.rs
