Cena stanova, neizvesnost življenja u velegradu, ali i želja da se gradska gužva zameni za život na selu podstakli su Beograđane Mariju i Aleksandra da se pre šest godina presele podno Rtnja. Poseban izazov je bio sagraditi kuću od blata i slame, prenosi RTS.
Zamisliti život bez računa za struju i vodu u ova „skupa” vremena zvuči kao u bajci. Ovaj par ne živi baš tako, ali dokazuju da je sve moguće. U potrazi za kvalitetnijim životom, nedaleko od Boljevca, kupili su imanje i uz pomoć volontera, porodice i prijatelja napravili šezdesetak kvadrata pasivne, kuće bez zidova, u kojoj sve funkcioniše uz malu pomoć sunca i kiše.
“Gledamo u proleće kada ima više padavina da je sakupimo što više i svuda okolo su nam neki rezervoari. Aleksandar je to super napravio. Imamo preliv iz cisterne za vodu koju koristimo u kući da ide dalje u manje cisterne za zalivanje bašte”, ispričala je Marija Nikolić iz Markovog potoka, po zanimanju turizmolog.
Takođe, imaju baštu punu lekovitog bilja, kupina, ali i drva za ogrev. Pokretni kokošinjac je spreman za prvo jato, u planu su pčele. Dok ne obezbede prehrambenu nezavisnost, hranu kupuju od komšija. Aleksandar, inače ekonomista, uspeva da izdvoji 40 sati nedeljno za primarni posao.
Kako kaže, radi za više kompanija u “otvorenoj kancelariji”, a primanja su dovoljna da pokriju troškove tročlane porodice i da se pomalo štedi za nova ulaganja.
“Ovde ako se agregat ili pumpa za vodu pokvari nema da se čeka majstor, neko ko je odgovoran. Ja sam odgovoran. To nam daje vetar u leđa, ta energija koju dobijete kada stvorite nešto sami svojim rukama i kada ste sposobni da to održavate dalje”, objašnjava Aleksandar Janković.
Glina, drvo i kamen pored toga što su prirodni, oni su i ekonomični materijali koje su mahom pronalazili po starim, napuštenim kućama u Srbiji. Izolovati pola metra zida balama slame, upola je jeftinije od korišćenja stiropora u te svrhe.
Dobra toplotna izolacija omogućava da godišnje umesto prosečnih 15 metara drva za ogrev potroše 3 metra. Solarni paneli obezbeđuju strujno napajanje većim delom godine pa se ukupna potrošnja benzina za agregat svede na pedeset litara godišnje. Jeftiniji, a lagodniji i zdraviji život, privukao je i komšije. U naselju Markov Potok niču i nove pasivne kuće.
“Najbolje iskustvo je raditi sa drvetom jer može da se oblikuje kako želimo. Kamen isto, prvo doneti pa uklapati po modelu suve gradnje”, objašnjava Dušan Crkvenjakov iz Markovog potoka.
Iskustva i izazove novog načina života i prirodne gradnje ovi ljudi ne dele samo sa komšijama. Aleksandar je napisao knjigu Život u prirodi i posvetio je svima koji o tome maštaju ili im pri selidbi iz grada treba pomoć prijatelja iz seoske sredine.
Izvor: telegraf.rs
