Kremenovići se jedini na Balkanu bave ovim poslom: Božanski zvuk iz Šumadije čuje se u celom svetu (FOTO)

|

Veličanstveno carsko zvono stiglo je u kruševački Manastir Svetog apostola Luke iz ruskog Sankt Peterburga. Vernici su sa oduševljenjem dočekali ovo carsko zvono teško preko 13 tona i koje se čuje u rasponu od 50 kilometara.

Da i Srbija ima svoj ponos najbolje dokazuje porodica Kremenović iz sela Belosavci pored Topole. To je jedino mesto u čitavom regionu na kom se već duže od dve decenije liju zvona, a do sada je iz te radionice izašlo preko 2000 zvona, a njihov zvuk čuje se na svim kontinentima.

„Zvona iz Topole zvone u Americi, Australiji, Švajcarskoj, Rusiji, čak i u Izraelu, ali se čuju i kroz celu Srbiju. Izlivali smo i zvona za skoro sve manastire na Kosovu i Metohiju. Posebna je čast kad možemo bar na neki način doprineti očuvanju svetinja“, rekao je Nemanja Kremenović vlasnik zvonare iz Belosavaca.

Zvona se rade na tradicionalan način, iako je tehnologija napredovala, isto kao i pre 100 godina – u pesku, a sušenje se obavlja uz pomoć drva i ćumura. Ovi majstori za zvona iz Topole kažu da nema razlike između pravoslavnog i katoličkog zvona i da je ono što ih određuje i razlikuje upravo zvuk.

„Kada vidimo zvono koje je često išarano, izgravirano urađeni fenomenalni ručni radovi, ali to mu oduzima dosta od zvuka. Najbolji zvuk postiže se kad je zvono od bronze ispolirano do visokog sjaja bez detalja na sebi“, kaže Nemanja.

Osim zvona u livnici Kremenovića proizode se i horosi i polijeleji, a svaki od njih ima svoju priču, jer dva horosa nikad nisu ista.

„Ako uđemo u crkvu i vidimo neko obeležje, trudimo se to isto ugradimo u polijelej kako bi on bio specifačan, poseban i namenjen samo toj crkvi“, kaže ovaj majstor iz Topole.

Livarstvo je zaboravljeno zato svako ko odluči ovim da se bavi, kako Nemanja kaže, imao bi posla jer je je ovaj stari zanat – zlata vredan. Pored spretnih ruku neophodno je imati i umetnički duh. Željko Ivanović koji lije zvona duže od dve decenije kaže da se poseban osećaj kad kroz Topolu čuje zvuk crkvenog zvona i zna da je ono njegovih ruku delo.

„Mladi se retko odlučuju za ovaj zanat, ali trebalo bi da znaju da posao nije težak i da ima posebnu draž“, kaže Željko.

Nijedan instrument na svetu ne proizvodi takve vibracije kao što to čine crkvena zvona, kažu stručnjaci. Ona takođe označavaju i božansko prisustvo, pa zbog toga majstori koji ih proizvode imaju zaista veliku odgovornost, a u livnici kod Kremenovića izgleda da to odlično znaju.

Izvor: espreso.co.rs