Građani koji otplaćuju kredite, mogu da očekuju dalji rast rata do kraja tekuće godine, ako su se zadužili po promenljivim kamatama. Nekima su one već povećane u junu, a sledeći presek stanja je 30. septembra, za klijente čije su pozajmice vezane za tromesečni euribor. Njima bi rate mogle biti veće od 5 do 20 evra od sledećeg meseca, u zavisnosti od perioda otplate i vrednosti pozajmice.
Prema podacima Udruženja banaka Srbije građani trenutno otplaćuju oko 154.000 kredita, a duguju oko pet milijardi evra.
Stručnjaci ocenjuju da će euribor nastaviti da raste bar još par meseci, sve dok centralne banke ne uspeju da se izbore sa rastućom inflacijom, podižući svoje referentne kamatne stope.
Američke federalne rezerve (FED) već su povećale kamate iznad 3 odsto, a prošle sedmice su ih korigovale i Centralne banke Velike Britanije i Švajcarske. Stručnjaci prognoziraju da će i Evropska centralna banka još jednom u oktobru korigovati visinu kamata. Sve to će, tvrde, uticati i na vrednost euribora, s obzirom da je to kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuju novac. Njegov rast su već osetili korisnici kredita krajem juna, kada su im rate već porasle.
Za one čija promenljiva kamatna stopa obuhvata tromesečni euribor (3M), značajna su četiri datuma u toku godine, odnosno onda kada se na tromesečnom nivou usklađuje ova referentna kamata – 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar. Oni kojima se rate usklađuju sa šestomesečnim euriborom, važni datumi su 31. decembar i 30. jun.
Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije je rekao da je od 5 najvećih banaka po aktivi u našoj zemlji – 3 imaju tromesečni, a dve šestomesečni euribor.
“Prosečan kredit bankarskih klijenata u Srbiji je oko 32.000 evra. Najčešći iznos pozajmice je oko 50.000 evra, tako da bi prvo povećanje koje stiiže 30. septembra moglo da im digne rate kredita za 5 do 20 evra”, naveo je Vasić.
On je podsetio da sve zavisi od perioda otplate kredita i dodao da će rata najviše porasti onima koji su se tek zadužili, od početka godine, jer imaju najveći udeo kamate u rati.
“Svako pomeranje kamate se reflektuje na mesečnu ratu kod tih kredita koji su na početku otplate, a bolje će proći oni koji su uzeli kredit pre 15 ili 20 godina i koji su pri kraju otplate, jer se udeo kamate sa godinama smanjuje”, dodao je Vasić.
On je istakao da će dalji udari na novčanike građana najviše zavisiti od toga kako će izgledati zima u Evropskoj uniji, jer je sve u suštini vezano za energente.
“Ako Evropska unija bude imala energente i po bilo kojoj ceni, to će biti mnogo bolje nego da ih uopšte nema. Od toga zavisi kako će izgledati monetarna i fiskalna politika Evropske centralne banke. Amerikanci nisu zavisni od ruskih energenata i zbog toga imaju durgačiju percepciju energetskih problema, jer su samodovoljni. Zato im je lakše da sprovode skokovite i nagle oscilacije referentne kamatne stope, što znači da neće ugroziti ekonomiju i stopu zaposlenosti. Evropa mora da vodi računa, zato što je zavisna od energenta i sada je samo pitanje da li će ih biti dovoljno. Ako ih bude, banke neće morati da reaguju i da intervenišu brzo, a to će značiti da ni rate neće značajno rasti”, objasnio je Vasić.
On je dodao da se nada da će “prevladati neko razumno rešenje i da ECB neće reagovati skokovito da ne bi zaustavili tražnju. Kaže i da očekuje još jedno pomeranje referentne kamatne stope u oktobru.
“Nezahvalno je prognozirati, ali iskreno se nadam da je granica za euribor do kraja godine oko 2 odsto i da neće dostići veću vrednost”, rekao je sekretar Udruženja banaka.
Šestomesečni euribor (6M) je inače posle skoro sedam godina u junu prešao “iz minusa u plus”, a danas je njegova vrednost 1,804 procenata. Početkom godine bio je negativan i iznosio je -0,538 odsto. Tromesečni euribor (3M) je 1,153 odsto, a početkom godine je bio -0,57 odsto.
Ismail Musabegović , prof. na Beogradskoj bankarskoj akademiji smatra da se trend rasta kamata sigurno neće zaustaviti u narednih godinu, godinu i po ili možda naredne 2 godine.
“Povećanje referentne kamatne stope je znak da će kamate i dalje rasti. To je proces i jedan od načina da se spreči najveći problem, a to je inflacija. Stambeni krediti sa varijabilnom kamatom vezani su za euribor, a samo je razlika za koji tip. On raste i to povećava mesečne rate. Oni koji su u kasnijim fazama kredita, na njih neće mnogo uticati ove promene, ali na one koji su tek podigli kredite može značajno uticati”, kaže profesor.
Musabegović smatra da se i “fiksiranje” kamate više isplati klijentima koji su na početku otplate kredita, dok bi onima koji su otplatili veći deo pozajmice to moglo biti mnogo manje isplativo.
“Ako neko ima kredit sa 4,5 procenta, a banka mu nudi mogućnost da pređe na fiksni koji bi koštao 5,5 odsto, što je za jedan procenat više, mogao bi to da prihvati. Za one koji su u kasnijem periodu otplate kredita, nema potrebe da prelaze na fiksnu kamatu”, smatra Musabegović.
Izvor: euronews.rs
