Pored praznih rafova u jednom većem marketu u Kragujevcu, zbog nestašice šećera nezadovoljstvo izražava Snežana Nektarijević. Ljuta zbog navika građana da gomilaju zalihe, kaže da će “podići ceo grad na noge”, ako na ulici vidi preprodavce šećera.
„Ovo je sramota, šta mi radimo. Pogledajte ove prazne rafove, to smo mi“, kaže Kragujevčanka.
U potrazi za kilogramom šećera obišla je nekoliko prodavnica, i ne može da shvati zbog čega je „narod toliko poludeo za šećerom“.
“Razumem da svaka kuća treba da ima šećer ako nekom pozli, pa da uzme malo šećera i vode. Ali, ovo sad, je stvarno prešlo svaku meru”, kaže ona i priseća se kriznih 90-tih godina kada su se osnovne životne namirnice preprodavale na ulici.
“Budem li videla nekoga, da ovaj šećer od 88 dinara, prodaje na ulici za 200, prva ću da izađem. Ima ceo grad da podignem na noge. Slobodno to napišite. Ovo je sramota, kakav smo mi narod. Nemam ja ništa protiv da šećer bude i 100 dinara, ali neću ovaj iz prodavnice da kupujem na ulici. Neću da ga plaćam 200 dinara. Neću”, izričita je Snežana.
Zbog nestašice je nezadovoljna i penzionerka Anđelka (82), koja je takođe bezuspešno obilazila radnje u potrazi za dva kila šećera, kako bi napravila malo džema.
“Nude mi da kupim džak od 10 ili 50 kila. Šta će meni toliko, a i nemam toliko para. Ne znam šta je sa ovim narodom, sve mu je malo, samo juri, samo daj…daj… Ne mogu da shvatim ljude, samo oni da imaju po 10 kila, a vi da ne možete da kupite jedno kilo. A znam takve ljude, idu od prodavnice do prodavnice i svuda kupiju po 10 kila. Evo, ja u kući imam pola kila i sad ne mogu nigde da kupim kilo, možda dva, ne treba mi više, da napravim malo džema od jagoda da imam za zimu”, kaže penzionerka Anđelka.
Mnogi Kragujevčani danas su obilazili radnje u potrazi za šećerom. Dnevne zalihe nestale su odmah po otvaranju radnji. U pojedinim trgovinama, nove isporuke očekuju sutra, ali ne mogu sa sigurnošću to i da garantuju, niti znaju o kojim količinama je reč.
Izvor: nova.rs