Kompost predstavlja izuzetno korisno bio-đubrivo koje obogaćuje zemljište i pospešuje rast biljaka, doprinoseći očuvanju prirode, a najbolja vest je što ga možete napraviti u kućnoj radinosti. Portal “Klima101″ vam, zajedno sa Miljom Vuković iz Fejsbuk grupe !Za manje smeća i više sreće”, odgovara na nekoliko pitanja koja biste mogli da imate kao početnik u kompostiranju.
Pre svega, za pravljenje komposta potreban vam je minimalno jedan kvadratni metar prostora u svom dvorištu ili na terasi i vreme za održavanje komposta. Osnovno sredstvo za kompostiranje jeste komposter u kojem ćete skladištiti otpatke. Jedno od najjednostavnijih rešenja za pravljenje kompostera jeste formiranje kante kružnog oblika od čelične žice koju ćete prekriti poklopcem od drveta ili platna.
Milja Vuković kompostira na svojoj terasi na Novom Beogradu već tri godine i objašnjava proces kompostiranja u stanu.
“Na terasi imam tri kante, u pitanju su one obične plastične za podlogu za krečenje, od 25-30 litara. U prvoj čuvam smeđi materijal, piljevinu, lišće, karton, koje po potrebi dodajem u ovu drugu – glavnu. U toj drugoj se nalazi sam kompost, u nju bacam svoj kuhinjski bio-otpad i tu se odvijaju procesi njegovog razlaganja pomoću mikroorganizama. Ova kanta na dnu ima vazdušni džep (par grana koje ukrštene stoje na dnu) kako bi smeša imala kiseonik. U trećoj je kompost koji zri”, objašnjava Milja i dodajući da ona nema kantu za otpatke zato što se trudi da uglavnom koristi namirnice i proizvode koje je moguće ili kompostirati ili reciklirati.
Materijal za kompostiranje u kućnim uslovima sadrži smeđe i zelene delove. Treći sastojak je voda – ali ne preterujte u njenom dodavanju, vaš kompost treba da liči tek malo nakvašenom sunđeru. Pratite vlažnost mešavine kako ne bi postala ni prevlažna ni presuva.
Smeđi delovi komposta mogu biti piljevina, lišće, karton i slomljene grane bogati ugljenikom, dok su zeleni ostaci od hrane bogati nutrijentima. Smeđih delova treba da bude duplo više od zelenih zbog odgovarajućeg odnosa ugljenika i azota u smeši.
Kako kaže Milja, kada je toplo vreme, kompost može da sazri za svega 1,5 meseci. Beograđanka svoj kompost upotrebljava za žardinjeru na terasi i kućne biljke, uzgaja različite vrste palmi i kafu.
“Uopšte nisam očekivala da mi kafa procveta tako da to dugo nisam ni primetila. A sada imam sopstvene plodove kafe iz Bloka 70”, ushićena je Milja.
Izvor: mondo.rs
