Stručnjaci za upravljanje katastrofama ističu urgentnu potrebu za infrastrukturom otpornom na poplave kako bi se smanjili rizici. Klimatolog Vladimir Đurđević upozorava za RTS da nepogode u regionu predstavljaju upozorenje i lekciju za Srbiju, naglašavajući da se samo “igrom slučaja” nisu desile kod nas, ali da ih treba očekivati. On dodaje da, kada je reč o temperaturama, idemo ka toplijem režimu i da će i ovogodišnji rekordi biti oboreni u budućnosti.
U samo dve nedelje, region su pogodila dva jaka prirodna fenomena, najpre u Bosni i Hercegovini, a zatim u srednjoj i istočnoj Evropi. Promene u obrascima padavina postaju sve izraženije, a kiše intenzivnije. Da li je to nova klimatska normalnost?
“Apsolutno, klima je promenjena na celom svetu, tako da je promenjena i u našem regionu. Najčešće kada pričamo o klimatskim promenama, pričamo o porastu temperature, kako je planeta sve toplija i toplija.”
Promene se, međutim, ne ogledaju samo u temperaturama. “Način na koji dobijamo padavine i kako se one formiraju takođe se menja. U našem regionu, to se manifestuje kroz duže sušne periode, koji se zatim prekidaju intenzivnim kratkotrajnim padavinama, gde za kratko vreme dobijamo mnogo veće količine nego ranije.”
U Srbiji i širom regiona, već imamo dva do tri puta više dana sa ekstremnim padavinama, što situacije sa poplavama čini kritičnijima. Takođe, važan faktor koji često zanemarujemo je promena u načinu kretanja vazdušnih masa. “To takođe doprinosi velikim količinama padavina i sistemima koji se duže zadržavaju na jednom mestu, što može dovesti do većih količina nego što smo imali u prošlosti,” ističe Đurđević.
Iako nas je ovog puta nevreme zaobišlo, situacija postaje sve ozbiljnija, a svaki od ovih događaja treba da bude upozorenje.
“Treba da se pripremamo za ovakve događaje. Ovi incidenti treba da nam budu lekcija o tome kako da modifikujemo našu infrastrukturu kako bismo bili otporniji. Nažalost, nijedna zemlja nije potpuno spremna za ovakve ekstremne vremenske uslove, i budućnost zahteva prilagođavanje. Moramo unaprediti postojeću infrastrukturu kako bi bila otpornija, ali i raditi na novim objektima koji će biti otporni na buduće klimatske promene.”
To je kompleksan zadatak koji zahteva dugoročno planiranje, organizaciju i ulaganja. Mnoge zemlje kaskaju u tom pogledu, ali važno je da započnemo taj proces.
Prethodna godina bila je najtoplija u Srbiji, a čini se da će ova je nadmašiti. Klimatolog se pita do koje mere će temperatura nastaviti da raste.
“Da, oborili smo mnoge rekorde prethodne godine. Verovatno ćemo sada ući u mirniji period, ali u proseku idemo ka toplijem režimu. Iako može doći do kraćih svežijih perioda, oni će i dalje biti znatno topliji nego što je bilo sredinom 20. veka. Dugoročno, treba očekivati da ćemo oboriti i ove rekorde u budućnosti,” zaključuje klimatolog Vladimir Đurđević.
Izvor: rts.rs
