Oko milion Srba živi u SAD, a Čikago je grad u kojem živi najveći procenat njih. Oni koji dugo godina žive tu su se dobro snašli, razvili su svoje poslove i obezbedili kuće, a najveći broj mladih koji sada dolaze žele brzu i dobru zaradu, pa se obično bave vožnjom kamiona i fizičkim poslovima, a cenjeni su i visokoobrazovani kadrovi.
“Najpoznatiji biznis mladih Srba je vožnja kamiona, odnosno “track driving”, Čikago je po tome prepoznatljiv. Tako se najbrže može doći do novca. Na taj način mnogi kupuju kamione i razvijaju svoje biznise”, otkrila je sagovornica Lj. D. koja već 5 godina živi i radi u gradiću Krovnpoint, u blizini Čikaga.
Pored fizičkih poslova, ima mnogo naših visokoobrazovanih ljudi koji rade i se zapošljavaju u Čikagu.
“U pitanju su studenti koji su došli na razmenu i ostali, zatim tu su starije generacije doktora, sudija, advokata, profesora, dakle, intelektualaca iz svih branši jer su naši ljudi izuzetno snalažljivi”, rekla je ona.
Sagovornica iz Čikaga navela je i podatak da je kod njih minimalna satnica od 15 do 18 dolara, što je od 1.598 dinara do 1.918 dinara.
“Mi ovde gde živimo je granica Indijane i Ilinoisa, a sam Čikago pripada Ilinoisu. Kod nas su prosečne plate oko 4.000 dolara (3.637 evra). Naravno, ima manjih i mnogo većih, kao i svuda”, otkrila je ona.
“U zavisnosti od pumpe do pumpe, cena goriva je oko 3.80-3.90 dolara (oko 410 dinara) za galon”, otkriva ona, objašnjavajući da galon označava oko 3 litre goriva. Kada se prebaci u dinare, jeftinije je nego kod nas. Dakle, gorivo je jedna od stavki koje su jeftinije u SAD nego u Srbiji.
Hleb je jedna od osnovnih prehrambnih namirnica, a u Čikagu košta i do 10 dolara ( 1.065 dinara).
“Najjeftiniji hleb je oko 2 dolara (213 dinara), ali on je jako lošeg kvaliteta. Malo bolji, kvalitetniji poput integralnog je oko 6 dolara (639 dinara), dok je onaj sa čistim zrnom, od heljdinog brašna i slično oko 10 dolara (1.065 dinara)”, kaže ona.
U Čikagu naši ljudi uglavnom kupuju kuće, a to je potvrdila i Lj.D.
“Što se tiče kupovine kuća u ovom delu Amerike, kao što sam rekla i za biznise, Srbi koji odluče da žive duži vremenski period, posebno mladi ljudi koji stvaraju porodice uglavnom kupuju svoje kuće. Retko ko ostane da živi 10-15 godina kao podstanar. Posle 5-6 godina uzimaju kuće. Upoznala sam dosta ljudi koji žive u Čikagu 20 godina i više i niko od njih nije podstanar. Stanove iznajmljuju uglavnom mlađe generacija koje dolaze na kratko, nekoliko godina da zarade pare i da se vrate u Srbiju. Sada su možda najjeftinije kuće oko 250.000 dolara (227.355 evra) do milion dolara u području severozapne Indijane. Nravno, ima i onih višemilionskih vila, o tome da ne pričam”, objašnjava Lj. D.
“Jako su rigorozni, rigorozniji nego kod nas jer vrlo lako možeš da ostaneš bez te kuće. Iako je otplaćuješ 15 godina, ako nešto zakažeš sa ratama, vrlo lako možeš da ostaneš na ulici. Toga je bilo mnogo kad je počela pandemija koronavirusa. Mnogi su ljudi ostali na ulici koji su u tom periodu izgubili posao. Nemilosrdni su prema ljudima, nema moljenja, kumljena. Ako ne platiš jednu ili dve rate, to je to”, objašnjava lj. D.
Redovno se održavaju naši festivali sa domaćom muzikom i hranom. Folklor je važan deo održavanja tradicije i jako su zastupljene folklorne grupe. Deca idu u nedeljnu školu gde uče srpski jezik, istoriju i kulturu.
“Ovde ljudi više ističu i zadržavaju naše običaje. U našoj kući je kaca sa kupusom u garaži obavezna svake godine, sušimo i meso kao i naši prijatelji. Nema svinjokolja kao u Srbiji, nego se meso za to kupuje od Amiša. Kod njih, možda još na nekim farmama, jedino još može da se nađe organsko svinjsko meso i hrana. Zato imamo kobasice, slaninu, suva rebra”, kaže ona.
Lj. D. je naglasila da se naši praznici poštuju, za Božić se pali badnjak isto kao i kod nas. Većina slavi slavu, sveštenik dolazi da sveti vodicu. Spremaju se tradicionalna jela, razmenjuju ljudi između sebe sušene proizvode.
Izvor: blic.rs
