Jedan običaj za srpsku Novu godinu donosi sreću i napredak: Toga dana unesite jednu stvar u kuću i pazite da ništa ne polomite

|

Pravoslavna ili Srpska nova godina, kako je još narod zove, dočekuje se 13. januara u ponoć, a proslavlja 14. januara. U pravoslavnom svetu na taj dan obeležava se i krsna slava Sveti Vasilije i praznik Mali Božić.

Duga tradicija proslavljanja Pravoslavne nove godine ustalila je u našem narodu i mnoge običaje koji se rado poštuju.

Kako običaji nalažu, uoči Nove godine sprema se svečana večera, gde ukućani sa gostima, prijateljima i srodnicima uz veselje i pesmu čekaju ponoć. Tačno u ponoć, svi se ljube i jedni drugima čestitaju dolazak Nove godine sa željama za dug život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Na sam dan Nove godine odlazi se u Crkvu a nakon toga se obavlja svečani ručak.

Tog dana jede se glava božićne pečenice, a to je najčešće glava jagnjeta ili praseta, a domaćice mese novogodišnju česnicu “Vasilicu”. Pored Nove godine, koja je poznata i pod nazivom Mali Božić, 14. januara obeležavaju se još dva velika praznika: Obrezanje Gospoda Isusa Hrista i Sveti Vasilije Veliki.

Crkva ispraća staru i dočekuje novu godinu na duhovni način, molitvama i bogosluženjima, ali i blagosilja sve pristojne proslave, bez šunda i kiča, podsećajući da se u brojnim crkvenim domovima organizuju dočeci Nove godine. Toga dana u nekim krajevima Srbije spaljuju se ostaci badnjaka, a pored vasilica mese se i krofne u koje se, kao i za Božić, stavlja novčić.

Takođe, veruje se da, pored bogate trpeze, na ovaj dan u kuću treba uneti neku novu stvar, kupljenu tog dana, kako bi kuća i ukućani tokom cele godine imali napretka. Pazite da tog dana ništa ne polomite jer bi to mogao biti loš znak za predstojeću godinu.

Izvor: espreso.co.rs