Miroslav Mišković, uspešni srpski biznismen i vlasnik Delta Holdinga, nedavno je na jednoj tribini u Kruševcu studentima ispričao kako je od rodnog sela Bošnjane stigao na Forbsovu listu najbogatijih ljudi sveta i sa kojim se sve izazovima susretao na tom putu.
“Postao sam veoma mlad generalni direktor. Ostali generalni direktori u Kruševcu, bili su skoro godište mog oca. Ja sam posmatrao kako je padao jedan po jedan. Manje sredine jedu ljude. Onda sam došao u Beograd i započeo biznis. Tih devedesetih godina, mi smo bili izuzetno mala firma. Vaskrsli smo od dvehiljadite pa kasnije”, započeo je Mišković.
Biznismen je zatim ispričao kako je zaradio najveće pare u karijeri i, kako kaže, “rešio lično bogatstvo”, koje, kako on kaže, treba odvojiti od kompanijskog.
“Glavno što smo uradili u tom periodu je to što smo prodali banku 2005. godine. To je bio period kada sam rešio lično bogatstvo. Mnogi ne razumeju da se apsolutno odvaja lično bogatstvo od kompanijskog. Kad sam imao taj proces na sudu morao sam da im objasnim – lično bogatstvo je jedno, kompanijsko je drugo.Većina sudija i tužilaca zamišlja da ja sa koferom odem u “Kraun Plazu” u osam uveče i kažem: “Otvorite kasu” i pokupim pare.”
Mišković je priznao da je to bio period kada je trebao da ode iz Beograda, jer je i on postao pretesan za njegovo bogatstvo i položaj u društvu.
“Kad smo mi kao privatna kompanija dobili 932 miliona evra, to je bilo neverovatno. Od tog trenutka političari počinju da upiru prstom u mene, jer je lako ovom narodu, za koji i sami znate kako živi, i govore im: “Vama bi bilo bolje da nije Miškovića i drugih”. Tako je počela da se stvara atmosfera protiv bogatih ljudi”, kaže Mišković.
Mišković je zatim objasnio da uspešan biznis traži neprestana ulaganja i da ako se prestane sa ulaganjem, onda, kako je rekao, samo “pukneš”.
“Biznis je najednostavnije objasniti. Svi misle kupiš jeftinije, prodaš skuplje. Okej. Ali, treba da imate kapital i snagu da izdržite to. Biznis je nešto tako suptilno da bi se tako lako reklo: “Sad ću da uđem u biznis”. Ne može tek tako da se uđe u biznis, verujte mi! U biznisu mora da se ima znanje, znanje, znanje, ja to stalno ponavljam. Zadovoljenje u biznisu ne postoji. Onog trenutka kad staneš sa razvojem, gotov si. Kad kupiš dva hotela i počneš da ih vodiš, ti ćeš za pet godina da likvidiraš ta dva hotela ako ne ulažeš u njih”, kaže Mišković i napominje:
“Biznis traži investicije i neprestano ulaganje. Kad me pitaju dokle te investicije, ja imam običaj da kažem “Dok ne pukneš”. Znači nema tu stajanja. Onog trenutka kad staneš u biznisu, ti si pukao. Pogledam sebe. Odem na odmor i posle osam dana, prosto mi nedostaje da vidim šta se dešava s poslom. Kad sam na poslu, želim odmor. Tako da kad neko uđe u biznis, ne može da izađe iz njega. U emotivnom smislu”, zaključio je Mišković.
Izvor: mondo.rs
