U požaru koji je 20. januara izbio u Domu za stara i odrasla lica “Ivanović” u Velikom Borku kod Barajeva, stradalo je 11 osoba, od kojih su tri preminule u bolnicama. Među njima je bila i Leposava Bogojević (91). Njena ćerka, Slavica Savatić, u razgovoru za Nova.rs govori o tragediji koja je zadesila njenu porodicu.
Leposava je zadobila teške povrede u požaru i preminula je u bolnici.
“Mama je živela sama, i sestra i ja smo strahovale da ne izazove požar. Nismo mogle stalno da brinemo o njoj, pa smo smatrale da će joj u domu biti sigurnije. Ipak, upravo tamo ju je sustigla vatra. Valjda od sudbine ne može da se pobegne, ono čega smo se najviše plašile – na kraju se dogodilo,” priča Slavica.
U trenutku izbijanja požara, Leposava je bila u drugoj prostoriji doma. Slavica se priseća jutra kada su planirali da je izvedu iz doma i odvedu na slavu kod rođaka u Velikom Borku.
“Muž mi je rano ujutru rekao da je izbio požar u Velikom Borku. Nisam odmah shvatila o čemu se radi dok nisam pogledala vesti. Odmah sam pozvala Miloša Ivanovića, direktora doma, i pitala šta je s majkom. Rekao mi je da ne brinem, da je kod njega u kući. Kada smo sestra i ja stigle, ispostavilo se da majke tamo nema. Počele smo da je tražimo, živu ili mrtvu. Na kraju smo je pronašle u VMA, gde su mi rekli da imaju pacijentkinju koju vode kao NN osobu. Bila je skroz garava u licu, ali kada su je očistili, prepoznala sam je. Moja majka, Leposava, ili Lepša, kako su je mnogi zvali, ležala je nepomično,” priča Slavica.
Leposava je pretrpela ozbiljne povrede, ali ne samo od vatre.
“Nije imala mnogo opekotina, ali izgledalo je kao da joj je nešto palo na glavu, možda greda s krova. Imala je ranu na glavi, ali kosa joj nije bila oprljena. To znači da je požar trajao satima, a ti ljudi, mnogi nepokretni ili teško pokretni, nisu imali šansu da pobegnu. Čula sam da su dve žene pronađene mrtve na stepeništu. Pokušale su da pobegnu, ali nisu uspele,” kaže Slavica.
Ona objašnjava da su se uslovi u domu naglo pogoršali u avgustu prošle godine.
“Izabrale smo taj dom jer smo poznavale vlasnike i jer se nalazio u istom mestu gde je majka živela. Na početku, uslovi su bili pristojni, ali su se od avgusta 2024. godine naglo pogoršali. Ljudi su ležali po hodnicima, hrana je bila loša, a vlasnici su nudili popuste onima koji plate unapred. Primali su i ljude sa psihičkim problemima, iako nisu imali uslove za njihovu negu. Požar se dogodio u sobi u kojoj su se često čule svađe,” objašnjava Slavica.
Ona ističe da dom nije imao odgovarajuću protivpožarnu zaštitu.
“Nisam videla detektore za dim. Imali su dva protivpožarna aparata, ali nisam sigurna da li su bili ispravni. Tog dana, kada smo došle po majku, dočekao nas je haos. Ljudi nisu znali gde su im najbliži. Pitanje je gde je Miloš Ivanović bio te noći i da li je uopšte neko pazio na korisnike doma,” kaže Slavica.
Njena majka se borila za život u bolnici, ali nije izdržala.
“Lekari su rekli da će se boriti za nju kao da ima 30 godina. Bila je intubirana, nisam znala da li me čuje, ali kada bih joj govorila, aparati bi se oglašavali. Na VMA su hteli da je otpuste 18. februara, ali je tada dobila upalu pluća i morala da ostane. Kada su je konačno pustili, našla sam joj smeštaj u državnom domu u Obrenovcu jer više nisam imala poverenja u privatne domove. Tada su mi rekli da je stabilna, ali samo nekoliko sati kasnije su javili da je preminula. Moja majka je bila deseta žrtva ovog požara,” zaključuje Slavica.
Zbog tragedije u domu “Ivanović”, uhapšeni su vlasnici Aleksandar i Gorica Ivanović, kao i njihov sin Miloš, direktor doma. Terete se za teško delo protiv opšte sigurnosti. Sredinom februara uhapšena su i četiri službenika Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, koji su zloupotrebom ovlašćenja omogućili da dom nastavi s radom iako nije ispunjavao propisane uslove.
Izvor: nova.rs
